Verica Kaplarević – jedina vodeničarka u kraljevačkom kraju

Iako se broj pomeljara Todorovića vodenice sveo na svega nekoliko njih poznih godina, za vodeničarku Vericu Kaplarević posla ima uvek, naročito zimi, kad Mirajića reku okuje led.

Najviše posla ima u novembru, decembru i januaru, kad su slave, kad su svinjokolji, Nova godina, Božić, kaže vodeničarka Verica Kaplarević.

Dok sačekuje retke pomeljare i s pažnjom prati huk vodeničkog kamena, jedina vodeničarka u kraljevačkom kraju priseća se vremena kad su vodenicom gazdovali njeni preci – deda i otac.

„Imalo je pomeljara, imalo je naroda, radilo se, mlelo se; činila se usluga za stoku, za sebe“, seća se Verica Kaplarević i kaže da je posle smrti muža i oca rešila da nastavi tu tradiciju.

Ljubav prema jednom od najstarijih zanimanja, Verica je nasledila od oca, a od kada sama gazduje vodenicom, još ga je više zavolela.

„Lepo je biti sa narodom, popričati, čuti neka njihova životna iskustva da pokušam, iako je pomeljara sve manje, da održim ovo, kako budem mogla“, navodi Verica Kaplarević.

Komšija i pomeljar Milivoje Todorović, koji više od pola veka melje kukuruz za proju baš kod Verice u vodenici, kaže: „Mnogo znači. To je jedina vodenica koja radi od tih petnaest koje su radile ranije. Samo ona radi i mnogo nam znači.“

Vredna vodeničarka sa obronaka Jastrebara neko vreme je radila kao poljoprivredni tehničar i studirala agronomiju. Znanje stečeno u školi i porodičnoj kući trajno su je vezali za selo, poljoprivredu i nasleđenu vodenicu.

I ne žali, iako kaže da bi joj život bez njih bio lakši, ali i siromašniji.