Samouki duborezac iz Predejana

U svojoj radionici se oseća najbolje. To je njegov svet, tu je, kaže, pronašao svoj mir. Kada iz drveta pod njegovom  veštom rukom izranjaju ikone za posmatrača sa strane sve izgleda lako i jednostavno.

Duborezac Dejan Milenković je samouk. Savete ne voli da daje, jer kako kaže, ako čovek nešto voli onda mu se putevi i vidici lakše otvaraju.

"Ako je čovek posvećen ako voli ono što radi onda su rezultati vidljivi. Ništa se ne može postići bez upornog rada i odricanja. Ako toga nema ako se radi mašinski onda to može da izgleda perfektno, ali nije to", kaže Dejan Milenković.

Dejan najviše voli da obrađuje kuvanu orahovinu. To je najtoplije drvo i najviše zrači. Završio je srednju drvoprerađivačku školu u Grdelici, ali na ovo čime se danas bavi veliki uticaj nije imala škola, nego geni. Ljubav prema drvetu nasledio je od oca i dede.

"Dejan je kao mali bio vrlo preduzimljiv. Pošto sam ja tesar on je od mene učio kako se drvo obrađuje, a i moj otac je bio samouk. Meni je veliko zadovoljstvo što mogu da kažem da nas je Dejan nadmašio", kaže Dejanov otac.

Dejan je jedan od osnivača srpskog udruženja duborezaca posebno je ponosan na činjenicu što je odnedavno postao član Udruženja profesionalnih umetnika Rusije, a njegovi radovi izloženi su širom sveta.

"Moji radovi su izloženi u Kanadi i u Sibiru i u mnogim gradovim Rusije i Srbije", kaže Dejan.

Skroman vredan posvećen poslu. Uvek pozitivan. Ne govori o tome što je nezaposlen da je mnogo poznatiji u Rusiji nego u Srbiji. Dejan jednostavno poručuje: "O svakom čoveku najbolje govore njegova dela".

rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131