Jedan đak, 12 nastavnika

U poslednjih 12 godina broj đaka u Srbiji smanjen je za gotovo 200.000. Manjak učenika stvorio je višak nastavnika, a u sve više škola, najviše seoskih, predavača ima koliko i đaka. Njih ukupno 12 u osnovnoj školi u selu Gokčanica kod Ušća na Ibru, u petom razredu učiće ove godine, samo jedno dete.

Jedanaestogodišnji Lazar Cvetković iz zaseoka Dubova na obroncima Željina, ima tu privilegiju, ili se bar za sada tako oseća. 

"Osećam se kao da sam iz kraljevske porodice. Čak 12 nastavnika dolazi samo da bi mene učili, a neki prelaze i 60 kilometara", kaže Lazar.

Naizmenično, tri nastavnika svakog dana će mu držati duple časove. Plan i program su već napravili, a za nastavu se pripremaju kao da će u učionici od od oko tridesetak kvadrata biti puna đaka.

"Ne mogu potpuno da se izrazim u odeljenju sa jednim učenikom, ali sve u svemu, korisno i za njega i za nas", kaže Lazareva nastavnica biologije Vesna Tošić.  

Lazaru neće nedostajati ni društvo u školskom dvorištu. U šestom i osmom razredu je još 11 učenika. U sedmom nema nijednog, a od ove godine ni u prvom. Nažalost, prvaka neće biti ni naredne godine. 

"Ako se škola zatvori, sleduje nam Kraljevo i okolna sela, objašnjava Aleksandra Peić, nastavnica engleskog jezika.

Da bi zadržali dnevnike i produžili život ovoj seoskoj školici, koja je ne tako davno imala i po 600 đaka, neki od nastavnika ušli su i u projekat "Druga šansa". 

Četvoro nastavnika je trenutno ušlo u projekat i već su na obuci, potvrdila je direktorka matične škole u Ušću na Ibru. 

Ništa protiv da sedne u klupu, ako će to da prodiži i život selu, nema ni domaćica škole Dragica Banković. 

Možda i ne bude trebalo jer uz Lazara u porodici Cvetković stasava mala Sara koja će, kako kaže njen brat, bar što se tiče obrazovanja, imati tretman "kao u kraljevskoj kući".