Izbori u Zrenjaninu, bura zbog čaše vode

Neki kažu - odavno Zrenjanin nije bio toliko politički jak, odavno nije bilo toliko ljudi koji su visoko na listama u pokrajini ili u Beogradu. Neki su uspešni privrednici, neki politički veterani, neki mladi lideri - šta će to da znači za grad na Begeju?

Politički veteran iz ovog grada je ministar privrede Goran Knežević. Bojan Kostreš iz Lige socijademokrata Vojvodine je iz zrenjaninskog sela Tomaševac. Iz Zrenjanina je i poslanica Saveza vojvođanskih Mađara Elvira Kovač. Ali zanimljivi su i novi kandidati.

Jedan od najuspešnijih privrednika iz ovog kraja ušao je u politiku. U Zrenjanin je došao 1997. godine i osnovao trgovinski lanac Gomeks. Goran Kovačević danas je treći na listi Pokreta slobodnih građana za republičke izbore, odmah iz Sergeja Trifunovića i Pavla Grbovića.

Na pitanje otkud on u politici, Kovačević odgovara: "Iskreno rečeno, da ste me to pitali pre recimo dva meseca i ja bih se iznenadio. Međutim, ova naša politička scena i ti ekonomski procesi su me prelomili, pre svega postao sam sit tih malih plata, tog životarenja, po nekim stopama rasta od dva ili tri odsto. S obzirom na to da sam ja počeo firmu od jednog zaposlenog, a sada došao do 2200 zaposlenih, ja sam čist dokaz da u ovoj Srbiji može da se radi."

Na pitanje zašto Pokret slobodnih građana i Sergej Trifunović, vlasnik Gomeksa naglašava: "Ako je neko različit, nas dvojica smo, međutim, on je jedan umetnik koji se iskazao i kao umetnik mislim da je zadovoljan, s druge strane, svoje novce je zaradio, ne laže i ako pogledate, njegovi problemi proizlaze iz onoga što odmah kaže ono što misli, što nije baš politički. I možda je vreme da se promeni to, dosta smo imali političare koji su bili uglađeni, jedno pričali, drugo radili, ja zaista mislim da je došlo vreme da imamo političare koji će da kažu ono što misle."

Podmlađivanje SPS-a

Zrenjaninka Dubravka Kralj imala je odličan prosek na novosadskom Pravnom fakultetu, radila je u advokaturi, a sada je treća na listi SPS i Jedinstvene Srbije za republičke izbore, odmah iza Ivice Dačića i Dragana Markovića Palme.

"Ja sam sada u poslednje vreme čula neke šale kako sam ja jedini kralj koji podržava socijaliste. To nije tako, moj pradeda Stojan Kralj je iz Drvara došao u Zrenjanin posle Drugog svetskog rata, i bio je veliki socijalista, I tada se prezivao Kralj, možda mu je tada bilo neprijatno, ali bio je istaknuti socijalista našeg grada", kaže Dubravka Kralj.

Na konstataciju da treća na listi SPS-JS, kaže: "Imam 25 godina, pa je možda iznenađenje da neko tako mlad bude tako visoko rangiran, ali Ivica Dačić je doneo odluku o uključivanju mladih u državne političke procese. Jedan od razloga koji bih prvo istakla je njegova poruka da mladost ne treba da bude hendikep, ali ne i jedini kvalitet, zato su na listi mnogi mladi ljudi čija jedina vrlina nije mladost i ta želja za dokazivanjem, koja nužno ide sa mladošću, već i veliko obrazovanje koje imaju."

Liga socijaldemokrata Vojvodine osnovana je u Novom Sadu. Ali Zrenjanin je jedno od najjačih uporišta Lige, kaže portparol te stranke, Zrenjaninac Aleksandar Marton, kandidat za poslanika u Skupštini Vojvodine.

"Devedesetih nije bilo lako reći da si član LSV-a, da podržavaš ideju autonomije Vojvodine, još 1992. liga je ovde bila bila najjača opoziciona stranka, a 96. smo prvi put osvojili vlast u Zrenjaninu kao opozicija. U ovom gradu je Liga napravila snažne temelje i mislim da istorijske okolnosti i pomalo demografske idu u prilog tome da je ovo autonomašski snažan bastion", ističe Aleksandar Marton.

Ekonomska snaga grada nekad i sad

Danas, vlast u gradu na Begeju čine SNS, SPS i Savez vojvođanskih mađara. Gradonačelnik Čedomir Janjić ovih dana je u aktivnoj kampanji. Razgovarali smo u zrenjaninskom naselju Bagljaš, gde je Janjić odigrao šah sa najstarijim šahistom. Doduše, samo dva poteza, jer nije baš popularno izgubiti u kampanji. Na pitanje koji su najveći uspesi u gradu, odgovara.

"Ja mogu da kažem da smo se prethodnih godina trudili da Zrenjanin ispromovišemo kao dobro mesto za investiranje i mislim da smo uspeli jer samo u poslednje tri godine preko pet hiljada novih radnih mesta smo otvorili u Zrenjaninu, i to je rezultat vredan i većeg grada, nego što je Zrenjanin", navodi gradonačelnik Zrenjanina i član SNS-a.

Na ulasku u grad nalazi se nešto što Zrenjaninci u šali zovu veliki kineski zid. Iza njega biće fabrika koja će, kako vlasti veruju, potpuno promeniti ovaj grad. Fabrika guma Ling long.

"Često volim da razgovaram sa mojim kolegom u Pirotu, znam šta znači fabrika guma u gradu, 55 hiljada je prosečna plata u Zrenjaninu, što je mnogo više nego prethodnih godina, mnogo više nego pre četiri ili osam godina, ali prosečna plata u Pirotu je mnogo mnogo veća, čak nekih 80 hiljada što najbolje pokazuje šta znači dolazak Ling longa u Zrenjanin, što prikazuje šta znači i dolazak kompanija oko Ling longa, a uz Ling long ide i autoput od Beograda do Zrenjanina i Zrenjanina do Novog Sada", navodi Janjić.

"Svaka čast svakoj investiciji u Zrenjaninu, ali mi bismo voleli da u Zrenjanin dolaze čiste tehnologije, veliko je pitanje da li fabrika gume može da doprinese stanju životne sredine u Zrenjaninu posebno kada imamo problem sa dobijanjem dozvola za Ling long, i mislim da državni organi treba da se pozabave tim pitanjem, posebno što jedno od najvažnijih pregovaračkih poglavlja za ulazak u eu treba da bude vezano za ekologiju", ističe Aleksandar Marton.

Gradonačelnik Čedomir Janjić odgovara: "To će biti najsavremenija fabrika guma u Evropi, ne u Srbiji, tako da - pustite te priče."

Nostalgično sećanje na osamdesete 

Priče o dobrom životu Zrenjaninci danas i dalje vezuju za 80-te godine. Tada je ovaj grad bio jedan od ekonomski najjačih u Jugoslaviji. I možda je posle ekonomskih lomova svih ovih godina, Zrenjanin jedan od gradova koji je najviše propatio.

"Sada dolazi jedan period u kome je osnovano 20-ak fabrika, mahom vezane za sklapačku i uslužnu delatnost, po logici zbivanja za nama, zvanični podaci govore o rastu zaposlenosti... Ono što nikad naš doživaljaj neće činiti optimističnim jeste sećanje na prošla vremena i sa druge strane, okolnost da nijedna vrsta privredne aktivnosti uglavnom nije zasnovana na onome što ekonomisti nazivaju prirodnom osnovom privrede ili komparativnom prednošću", smatra sociolog iz Zrenjanina Nedeljko Kuljić.

Prema mišljenju Gorana Kovačevića, najvažnije je pitanje organizacije, pitanje šta to treba da se razvija. "To je pre svega poljoprivreda, mi ako sadimo pšenicu, znamo da se cena određuje negde u Čikagu ili negde na berzi, što znači da mi tu ništa ne možemo da radimo, sijanje pšenice je sasvim sigurno rizičan posao, tu nema posla, nema ni zarade, s druge strane postoje te druge kulture, pa viši stepen i prerade svega toga, jer ja generalno mislim da Srbija treba da bude prepoznata u svetu i da glavni slogan treba da bude - zemlja dobre hrane."

"Danas kad se dovode investitori i to proglašava velikim dostignućem, mi to doživljavamo i kao jednu vrstu kolonijalnog odnosa prema strancima i on je jedna posebna karakteristika ove sredine. Bila je nedavno priča o dolasku jednog velikog nemačkog farmera koji će organizovati proizvodnju svinja, znate kako je to narod to komentarisao sa ironijom - treba da nam dođu Nemci da nam organizuju proizvodnju svinja, da nam beduini organizuju agrar i reše problem navodnjavanja, a da nam Čanak uredi državu", ističe Kuljić.

Autonomija kao izborna tema

Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka veoma je aktivna u ovoj izbornoj kampanji, i za lokalne, i za pokrajinske, i za republičke izbore. Sada je deo Ujedinjene demokratske Srbije, a u Vojvodini izlaze u koaliciji koja se zove Vojvođanski front.

"AP Vojvodina je bila veoma snažna do 1988. i 1989. a onda su se setili da Srbiju treba ujediniti, a u stvari, više su je razjedinili, nego što su je ujedinili", kaže Aleksandar Marton.

"Groteskno je da se sada pojavljuje jedan grupacija UDS, čiji je deo Vojvođanski front i Čankova partija, ja 30 godina posmatram aktivnost te grupacije, to je nešto što smatram destruktivnim po nacionalne i državne interese ove zajednice. Njihova osnovna usmerenost je vojvođanska posebnost. Zalaganje za brisanje granica, za Evropu, to je dekor, ili jedan paravan koji krije separatizam", ističe sociolog i dugogodišnji profesor Zrenjaninske gimnazije Nedeljko Kuljić.

Aleksandar Marton odgovara: "Ne može se govoriti o bilo kakvom separatizmu kad imamo jasnu srpsku većinu, kada članovi LSV-a, kada su građani bilo koje političke stranke građani srpske nacionalnosti, ja ne znam da li je iko ikada pomenuo reč nezavisnost, svašta se pominje na društvenim mrežama, ali da ima separatizma u Vojvodiini, pogotovu u Frontu, i sve te prozivke služe za popunjavanje onih patriotskih rupa nastalih zbog poraza srpske nacionalne politike u Hrvatskoj, u Bosni, u Crnoj Gori, na Kosovu, i ona naravno leče se teške rane, na kome će drugom, nego na Vojvodini", ističe Marton.

U Ligi socijaldemokrata Vojvodine kažu da je pitanje autonomije ekonomsko, a ne političko pitanje. Grad na Begeju imao je mnogo imena, od Bečkereka, preko Petrovgrada do Zrenjanina. U 18. veku španski doseljenici ovaj grad nazvali su i Nova Barselona. Kada su prošle godine trajali protesti u Barseloni, na sedištu LSV-a u Novom Sadu bile su istaknute zastave Katalonije. Nenad Čanak rekao je da je to učinjeno zbog drakonskih zatvorskih kazni za devet političara iz Katalonije.

Nova Barselona 

Na pitanje da li je mahao zastavom Barselone u Novoj Barseloni, Marton odgovara: "U Novoj Barseloni nisam, imam malu katalonsku zastavu, ali moram da priznam da je to pre svega jer je LSV članica porodice regionalnih partija EFE, a jedna od najsnažnijih je najjača katalonska partija, mi smo sestrinske partije i naravno da ih podržavamo da demokratskim putem izbore ono što žele, ali ne treba povlačiti nikakve paralele između Katalonije i Vojvodine, bez obzira što sada razgovaramo u delu grada koji se zvao Nova Barselona", navodi Marton.

"Dosije progagandnih parola i floskula nama je poznat, prvo menja se istorijska samosvest, pa se svi elementi istorije osporavaju, najpre oni delovi srednjovekovne istorije, kao mitovi i epovi koji se proglašavaju kao nesvojevremeni, anahroni, koji ne pripadaju modernom vremenu, zatim se osporavaju poslednja dva veka za modernu državu. Trebalo je biti svedok kakve su sve parole u Novom Sadu objavljivane, a iza toga su stajali Čankovci - Dva veka ludila, ili recimo slogan Svi Srbi su zločinci, ili slogan blaži koji njihovi predstavnici izriču - Nisu svi Srbi, Srbi ili slogan koji su izgovaraju pokrajinski predstavnici u republičkom parlamentu - Mi smo nešto drugo, ili slogan - Svi smo mi Vojvođani, to je nekakav logični sled čiji je cilj izgradnja svesti o nekoj etničkoj posebnosti, to je socijalni inženjering", smatra Nedeljko Kuljić.

„Neki se našale, mada nije šala - Nekada kao Slovenija, danas kao Somalija, ako je separatizam podsećati na ono što je bilo do 1989. i želeti da ponovo bude kao do 1989. onda zaista nemam reči da opišem ljude koji to pričaju. Istra u Hrvatskoj je do 1989. bila skup nekoliko opština, Istra danas ima mnogo veću autonomiju nego Vojvodina. Istra je danas najprosperitetniji deo Hrvatske koja je članica EU", kaže Aleksandar Marton, portparol LSV-a.

Kako će glasati kolonisti?

Tako o pitanju autonomije razmišlja Liga, a predstavnici najjače partije u Zrenjaninu i u republici, ovako odgovaraju na pitanje o izvršnoj, zakonodavnoj i sudskoj vlasti za pokrajinu.

"To što priča Liga socijaldemokrata Vojvodine samo sada obučeni u Vojvođanski front, mi to slušamo više od 30 godina, oni su bili vlast u Zrenjaninu više od 16 godina i sad nisam siguran da li su vlast ili opozicija, tako da te njihove priče su prevaziđene, mislim da je ovo najbolji model, da bude ista priča i u Beogradu i u Novom Sadu, i u Zrenjaninu, i u svakom gradu, i mi onda nemamo problema", navodi Čedomir Janjić.

Aleksandar Marton veruje da je Zrenjanin i danas jaka baza Vojvođanskog fronta i da će čak u sredinama koje nisu njihova glavna uporišta dosta ljudi glasati za Front. Takva su na primer nekadašnja kolonistička mesta, nastala doseljavanjem ljudi iz Crne Gore, Like, Bosne i Hercegovine, u više talasa, najviše posle Prvog i Drugog svetskog rata. Kolonistička naselja bila su jaka baza SPS-a od uvođenja višestranačja. Danas su baza SNS-a, ali i SPS tamo ostvaruje rezultate ponekad bolje nego u Republici.

„SPS je na primer u Tomaševcu osvojio 40 odsto glasova građana, u Knićaninu 39 odsto i tako dalje, mislim da u nekim manjim mestima je lakše negovati te neke tipično socijalističke vrednosti, poput jednakosti i solidarnosti, mladim ljudima u prigradskim mestima je možda teže da se školuju nego onima iz grada, pa njima naša borba za besplatno obrazovnaje pomalo više znači", ističe Dubravka Kralj iz SPS-a.

„Pre desetak godina su govorili da za ligaše glasaju lale, Banaćani, ili Mađari u Mužlji ili Slovaci iz Araca, poslaću vam posle 21. rezultate izbore iz Lukićeva, Lazareva, u kojem žive stanovnici koji su poreklom iz BiH, videćete da će tamo biti izuzetno visok procent za Vojvođanski front", uveren je Marton.

Gradonačelnik Zrenjanina je iz Kleka, gde danas ima najviše ljudi poreklom iz Hercegovine. Nema sumnje ko će tamo pobediti. „Srpska napredna stranka pobeđuje ubedljivo u svim kolonisitčkim selima, kao u gradu Zrenjaninu, i ne samo u kolonostičkim selima, pobeđuje i u Elemiru, i u Čenti, i u Farkaždinu, tako da ćemo mi ubedljivo pobediti", kaže Janjić.

Bez lokala za PSG 

Tako veruju tradicionalne partije. Pokret slobodnih građana ovog puta izlazi samo na republičke izbore, pa će za Gorana Kovačevića Zrenjaninci moći da glasaju samo kao kandidata za poslanika u Skupštini Srbije.

Na pitanje kako to da nisu uspeli da izađu na izbore u Zrenjaninu i pokrajini, Goran Kovačević odgovara: „Bilo je samo pitanje vremena, a imate kombinaciju od toga da je korona bila, da imate taj bojkot, da ni mi nismo sami bili načisto i onda smo hvatali ono što smo stigli, a najvažniji su bili ti republićki izbori, to je jedini razlog. Sasvim sigurno, čim se završe ovi izbori, mi ćemo početi da razvijamo našu mrežu za sve sledeće izbore."

Da li će vlasnik Gomeksa posle izbore biti narodni poslanik? "Ja sam se opredelio da budem poslanik u Skupštini, upravo što smatram da moramo da podignemo kvalitet, ja sam vrlo nezadovoljan načinom na koji Skupština radi, i to je pre svega zasluga vladajuće koalicije kojoj to odgovara da bude. I u tom smislu nemate podelu vlasti na tri grane nego izvšrnu vlast koja kontroliše sve skupa", ističe Kovačević.

Voda kao politička tema

Sve ove teme - politika, ekonomija, autonomija, su nešto o čemu Zrenjaninci razmišljaju i o čemu često polemišu. Ali tema svih tema u ovom gradu je naravno voda. Zato smo je ostavili za kraj.

Voda u Zrenjaninu zabranjena je za piće od 2004. godine, kada je prihvaćen pravilnik koji propisuje dozvoljenu količinu arsena i drugih štetnih materija.

Zbog fabrike vode u Zrenjaninu je bilo i hapšenja. Fabrika koja bi trebalo da prečišćava vodu sagrađena je 2017. ali Zrenjanci još ne piju vodu sa česme.

Po nekim procenama dnevno troše oko 20 hiljada evra za flaširanu vodu, pa voda nije samo zdravstveno, već i ekonomsko pitanje.

„Voda je takva kakva je otkad znam za sebe, to znači da je njen kvalitet zavisan od geološkog sastava, ali ona postaje predmet javne rasprave, od trenutka kad su objavljeni neki radovi o štetnosti arsena, od tog trenutka se postavlja kao pitanje, s razlogom, naravno da smo zaniteresovani da imamo čistu vodu, međtuim od tog trenutka postaje stvar partijsko političkog nadgornjavanja", kaže sociolog Nedeljko Kuljić.

„Skupština grada Zrenjanina nije imala nijednu iniciajtivu da se nešto reši, a vezano je za republičke organe, po zakonu, i po ustavu lokalne vlasti imaju pravo da predlažu inicijative, nijedna nije otišla, zar nije moglo da se reši pitanje vode, kako je rešeno u Užicu i Kraljevu", ističe Aleksandar Marton.

Na pitanje kad će Zrenjaninci piti vodu, gradonačelnik odgovara: „Zrenjanin ima istu vodu vekovima, samo su se pravila menjala, od 2004. je zabranjena voda za piće, mi to rešavamo uz velike muke i probleme. Već tri meseca Zrenjaninci imaju u svojim kućama, i po stanovima, procedura skidanja zabrana je komplikovana, ne žurimo, gledamo da ispitamo svaki kutak ovog našeg grada, da svaki naš građanin ima isti kvalitet vode, kao i u ulici iza fabrike vode, tako da verujem da će to biti i ozvaničeno, a za sada imaju i odličnu vodu." Čedomir Janjić kaže da će se potruditi da uđe u istoriju kao graodnačelnik koji je rešio problem vode u Zrenjaninu.

Tako izgleda izborna kampanja u Zrenjaninu, sa temema i političarima koji prevazilaze lokalnu sredinu. Zbog svojih specifičnosti, možda nije Vojvodina u malom. Ali najvažniji grad srednjeg Banata danas je veoma politički zanimljiv. Zrenjaninci se nadaju da će dugačak spisak političara na svim stranama, doneti nešto dobro i za grad na Begeju.