Ako nisam dobar čovek, biću mnogo bolji nosorog – o muzici, ljudima i životinjama 2021. godine

Čuti bend kakav je Vizelj, koji ima potencijal Arktik mankiza, ali bitno drugačiji, sasvim je dovoljno. Neko bi rekao da je poređenje kvaliteta beogradskog benda sa jednim od najpoznatijih u svetu moglo da bude preterano, ali ono što ostaje jeste utisak. Kada sam prvi put čuo Arktik mankiz, imao sam isti osećaj kao kada sam prvi put čuo Vizelj. A onda "kopanje" još dublje.

Vizelj se žanrovski, programski toliko kvalitetno menja da iz singla u singl stalno proširuje horizonte očekivanja. Kod njih ima svega – i "blasfemičnog Joneska" i Satana Panonskog i Moskrija, verovatno najboljeg em-sija koji je hodao ovim prostorima.

Ima tvrdog rokenrola, uz surf koji se čuje negde u pozadini, kao sint osamdesetih. Ta raznolikost, makar meni, govori da je reč o bendu koji ne želi da stane i koji želi da istražuje dalje. Ne tako česta pojava na ovdašnjoj sceni. 

A na sve to se zove po kanalu Vizelj, čija voda tiho teče Padinskom skelom, ako uopšte teče.

Jedna prilično osvežavajuća pojava na sceni, ako voliš da slušaš muziku, ako ti treba, za žurku, radost, protest ili ako je neophodno uz čitanje novina vikendom.

Vračar plus Padinska skela, odakle su dva vodeća člana benda, da se razumemo, za nas koji smo iz mesta gde "Beograđani odlaze vikendom svojim kućama", nema nikakvog pejorativnog prizvuka. Naprotiv, nešto uskomeša u molskim delovima Pustinje. Dođe kao nekakav izrazito autentični disbalans.

U prvoj pesmi Vizelja koju sam čuo, doslovce se kaže: "Ako nisam dobar čovek, biću mnogo bolji nosorog". Pomislim, pa nemoguće je ne čuti ih šta žele da kažu, kao što ne ostaje ništa drugo da se dâ za naslov te pesme, a da u tom naslovu ne bude reč nosorog. Jednostavno je toliko retka u govoru da "pojede" sve drugo.

Obratite pažnju na Vizelj, čini mi se da im predstoji fina budućnost.

Barn Nila Janga ili nostalgija "divljeg konja"

Ako postoji reinkarnacija i duša se seli u telo neke životinje, onda bih Nila Janga mogao da zamislim jedino kao divljeg konja sa vatrenom grivom kako slobodno luta nepreglednim prostranstvima Kanade i Kolorada.

Taj vitalni 76-godišnjak, koji pritom pati od različitih bolesti, ne prestaje da stvara, niti ima nameru.

Uz Barn, album objavljen pre nekoliko dana, za sledeću godinu sprema još dva izdanja – jedan za 50. godišnjicu čuvenog albuma Harvest i novi album sa bendom Krejzi hors (Crazy horse) naslovljen Toast.

Prema jednoj legendi, Nil Jang je 1972. godine, predstavljajući producentu Eliotu Mejzeru tada novi album Harvest toliko glasno da uši bole, kao stereo-sistem koristio ambar i kuću. Kada ga je Mejzer upitao da li je zadovoljan, Jang je odgovorio: "Još ambara".

Barn je na neki način arhetipski album Krejzi horsa, snimljen najvećim delom uživo, naravno u ambaru. Barn u 10 pesama problematizuje sve ono što se i inače može naći u Jangovim tekstovima – nostalgiju, čekanje, kritiku odnosa ljudi prema životnoj sredini, ljubav prema glumici Deril Hani, reminescencije na detinjstvo. 

Prema Gardijanu, to je "možda najmanje frustrirajući Jangov album u poslednje vreme". Uz to, na albumu ponovo svira Nils Logfren, koji se nakon sviranja sa Springstinom vratio "ludim konjima" sa kojima je snimao 70-ih godina onog tamo veka. 

Kejv i Elis La Panthère des neiges, ili kako nas posmatra priroda

Svet ima uši, kamenje oči, svet je grm pun ognjenih očiju, a priroda voli da se krije, piše Nik Kejv u tekstu za naslovnu numeru dokumentarca Les Panthère des neiges Mari Amiget i Vinsenta Munijera. U njemu se na tibetanskoj visoravni traga za jedinstvenim životinjama i retkim snežnim leopardom po kome je film nazvan. 

"Postoji nešto u srcu ovog filma što vas uvuče. Shvatio sam posle jednog dana da želim da uradim sve što je potrebno da komponujem muziku za ceo film. Film je zaslužio da ima sopstveni muzički glas. Rezervisao sam pet dana i pitao Nika da li može da dođe na jedan dan da napiše glavnu numeru i odsvira klavir. Video je film i ostao četiri dana", rekao je Voren Elis.

Na kraju su, kaže Elis, napravili muziku za najlepši film na kome su radili. 

Pomeranje ka unutra, izokrenuta perspektiva, nije ništa novo za toliko bogatu poeziju Nika Kejva. Drugačija je, moguće, samo perspektiva iz koje se posmatra svet čoveka koji nije vlasnik ovog sveta. A priroda, podsećaju Kejv i Elis, "voli da se krije".

"Mnogo sam putovao nesvestan da sam bio posmatran", piše Kejv.

The Colorist orchestra i Hau Gelb – između Koena i Tvin Piksa

Belgijski avangardni sastav The Colorist orchestra osnovan je 2013. godine, a fundamentalna ideja oko koje se okuplja oktet je rearanžiranje pesama određenog pevača-kantautora. Pesme se preboje, u akustičnom lajv remiksu, ili onome što bend naziva "obrnute karaoke". Sa legendom amerikane, Hau Gelbom frontmenom Džajant senda (po drugi put, prvi put 2019. godine) i sjajnom Pijetom Braun, stvorili su album Not on the map. 

Uz glas Haua Gelba, stvoren za pričanje priče, koji prilično podseća na glas Leonarda Koena, pomalo neočekivane ritmove, kontraste, i savršeno uklopljene Braunove i Gelba, ta kolaboracija dovela je do verovatno najinteresantijeg albuma koji sam čuo ove godine. I u svemu to, kao začin, ima nekakve atmosfere Tvin Piksa.

To, čak, nije ni album nego neka vrsta zvučnog pejzaža sastavljenog od predela Arizone i Briža. 

Walk off the Earth, ili jedan bez drugog ne ide

Ako nam ova godina nije donela mnogo predvidivog, onda i da završimo jednim nepredvidivo zabavnim bendom. Pre nekoliko dana, sedeći kod prijatelja i "krčeći" muziku koju nismo slušali dugo, neko klikne na neku od reklama na Jutjubu i krene pesma kojoj znamo naslov, ritam, sve. Ali, za bend nismo nikad čuli.  

Walk off the Earth je "skupina" toliko različitih ljudi, toliko različitih instrumenata i neodoljivo zabavan i istovremeno kvalitetan da ne mogu da zamislim kako sviraju pojedinačno, u drugim bendovima ili pevaju solo. Poslušajte ih.

Slučajnosti, izgleda, ne postoje. Možda naredna godina bude zabavnija, kao Walk off the Earth sa reklame. 

I na kraju, što se makar muzike tiče, mogu da obećam da ako nisam dobar čovek, biću mnogo bolji nosorog.