Kako je porodični ručak postao večera, naručena iz restorana brze hrane

Moderno vreme, kada je o hrani reč, počelo je onog trenutka kada su restorani brze hrane postali urbani kult naročito među mlađom populacijom.

Mame su dobile mogućnost da se oslobode kuvanja i deci ostave novac za hranu koja je više bila izazov novog ukusa nego kvalitetna ponuda.

Nijedna domaćica ne bi umela da napravi takav obrok koji se na kraju zalije dobro zašećerenim napitkom od koga se nutricionistima diže kosa na glavi.

A onda je sve išlo svojim tokom. Ubrzanje života u svakom pogledu.Radno vreme od devet do pet, za mnoge i duže.Nova civilizacija konzumerizma nepredovala je galopirajućim koracima.

Sve ono što je nekada smatrano normalnim postalo je nedostižno.Ketering i ekspres restorani zamenili su kuvanje kod kuće.

Mnogo ljudi svakoga dana kuva veliki broj obroka za nepoznate ljude koji će pauzu za ručak provesti u radnom prostoru uz kupljenu hranu spakovanu u plastičnu kutiju.Mada većina takvih restorana svoju ponudu naziva hranom iz bakine kuhinje, to nije uvek baš tako.

I nije isto da li neko kuva za članove porodice ili za neke gladne poslovne ljude.Naravno ima tu i dobre i ukusne hrane. Međutim, ako ručate na takvom mestu izostaće sve ono što obedovanje čini važnim porodičnim ritualom.

Ishrana na javnom mestu nije ništa više od zadovoljavanja potrebe za hranom.Može i tako ali doživljaj nije potpun. Doba profita i što većih materijalnih postignuća značajnije je od toga gde će se i šta pojesti.

Moderne kuhinje u domovima novih generacija često služe za pripremu jutarnjeg smutija, tosta ili muslija za doručak.Nedeljni ručak preselio se u restorane a proslave dečjih rođendana u igraonice.Sve je ustvari jednostavno i rešava se novcem.Torte za slavlja više se ne prave kod kuće.

Sada se biraju na internetu i donose na željenu adresu.Starije gospođe o tim poslasticama nemaju lepo mišljenje.Znaju da danas niko nema vremena da kuva na pari vanil krem ili čokoladni fil sa lešnikom .Deci je dobro.Duvaju svećice i sve vreme tokom proslave zabavlja ih animator.

Ali svekrve i tašte ne odustaju od nedeljnog ručka sa porodicom makar taj trenutak čekale i nekoliko meseci kad svi budu mogli da se okupe.Jedino im nije jasno zašto njihovi unuci više vole gazirana pića od domaćeg soka.

Postoje i sajber bake koje su se prilagodile i zajedno sa unucima jedu pecivo u pekari ili palačinke sa euro kremom ali one su najsrećnije kada im unuci kažu da su njihove palačinke sa džemom od kajsija najbolje na svetu.

Nekada su deca samo u filmovima gledala kako njihovi vršnjaci u školu nose hranu u malim kutijama, dok je njih kod kuće čekala topla supica i faširana šnicla.

A prodavačica u mojoj pekari mi kaže, da jedan dečak često nedeljom kupuje pice i burek za ručak sa mamom i tatom!

U velikom gradu sve je daleko. I roditelji su daleko, na svojim poslovima sa kojih dolaze tek uveče. Deca su često u produženom boravku na ručku koji je neka teta spremila za njih.

Porodični ručak postao je porodična večera koja se retko priprema a češće naručuje.

Paradoksalno, sve je više TV kanala na kojima se kuva 24 sata, sve je više priča o receptima i spremanju hrane, o organskoj hrani, o uravnoteženoj ishrani....a sve manje kuvanja u sopstvenoj kuhinji.

Teško je kuvati i praviti kolače. Ali još teže pada kada dete u domaćem zadatku napiše da mu je neostvarena želja da mama napravi pire i puding...