Pandemija je slepima postavila nove prepreke

Slepe osobe se kreću samostalno ili uz pomoć neke druge osobe. Druže se, bave se sportom, školuju se kao i drugi.

Problem nastaje ako im je potrebna pomoć druge osobe, što se dešava češće ili ređe u zavisnosti od potreba i osposobljenosti slepe osobe.

I pre pojave virusa je postojala dilema kako prići i pomoći slepoj osobi. Sada je ovaj problem još izraženiji. Mnogi su zbog novonastalih okolnosti svoje kretanje sveli na minimum.

Ako uzmemo u obzir da se veoma mali broj ovih osoba samostalno kreće, onda možemo reći da se oni i ne mogu videti na ulicama.

Problemi su izraženiji u većim gradovima, jer se za kretanje mora koristiti gradski prevoz, koji takođe ima svoja pravila koja otežavaju kretanje ovih osoba.

Pravilo da se ulazi na prednja, a izlazi na ostala vrata ovim osobama pravi dodatne poteškoće, jer pri presedanju moraju da izađu iz vozila, a nakon toga se pomere do prednjih vrata.

Ako nakon toga saznaju da dolazi njihovo vozilo koje je u stanici drugo po redu, moraju da stignu do njega, a pitanje je da li će dobiti pomoć nekoga na stajalištu.

U samim vozilima su obeležena mesta za stajanje i sedenje. Zbog stalnih gužvi pravila se često ne poštuju, a slepa osoba ne zna šta bi trebalo da radi u takvim okolnostima.

I do sada je postojao problem da slepe osobe ne dobiju pomoć sugrađana pri prelasku ulica. Sada je ovaj problem samo izraženiji.

Još jedan od problema je i samostalna kupovina u radnjama. Britanski kraljevski institut za slepe je svojom studijom predstavio trend pada samostalne kupovine slepih sa 28 na 14 procenata. Kod nas je ovaj procenat zasigurno višestruko manji.

Mnoge slepe osobe se ne kreću samostalno. Samim tim im je socijalni život veoma ugrožen.

Ovo se posebno vidi kod starijih osoba. Kako zbog fizičke distance, tako i zbog višestruke ugroženosti ove grupe osoba, kontakt sa drugim ljudima je sveden na minimum. Zbog toga dolazi do mnogobrojnih psihičkih problema.

Uprkos tome, postoje i slepe osobe koje i pored opasnosti i prepreka obavljaju svoje radne zadatke.

Jedan deo populacije radi u zdravstvenim ustanovama, pa je i više izložen virusu.

Nažalost, Šaban Alijević, koji je bio zaposlen na telefonskoj centrali Kliničkog centra Srbije, preminuo je od posledica ovog virusa.

Autor je predsednik Saveza slepih Beograda