Istine više nema, što bismo usaglašavali mišljenja

Sve su započeli Atinjani. Ovi naročiti ljudi voleli su da ratuju koliko oružjem, toliko rečima. Smislili su prvu skupštinu slobodnih građana koja nije ličila na ratni tabor, već upravo na onu kakvu i danas imamo: na pričaonicu gde se bori rečima. 

U to vreme postala je u Ateninom polisu popularna polusloženica "dijalog" (doslovno: "dvogovor").

Dijalog nije ličio na nadvikivanje, već pre na nadgornjavanje: ja tebe osoporim ovim argumentom, ti meni uzvratiš svojim pravom i tako dok ne saznamo ko je pobedio.

Nerešeno nije postojalo. Ako ja pobedim, ti se priklanjaš mom mišljenju i delaš kako sam ja trasirao posao ili pohod; ako je obrnuto, ti si vođa projekta.

Kasnije je Solon ovaj "parlamentarni" govor pokušao da ospori svojim poznatim "babičenjem znanja". Solon (to jest Sokrat, u čije ime je govorio), bez odlaganja je od početka bio onaj koji se priklanjao nečijem mišljenju, ali u toj "neatinskoj" pasivnosti krio je opasnu zamku. 

Uprošćeno ovaj sistem bio je sličan ovakvom govoru, koji za ovu priliku, izmišljam po uzoru na Solona.

"Sokrate, ja ti kažem da samo drzovitost može državnika dovesti do konačne pobede čoveka i polisa." I odgovor onog koji "babiči znanje": "Lepo ti zboriš, i istorija ti daje za pravo, ali ipak razmisli, da je drzovitost garancija vladavine, ne bismo li sve naše brodove mogli sami da potopimo, jer će pre ili kasnije naići na drzovitu oluju koja će im slomiti katarke, i tako celo more prepustimo samo jednom brodu: vetru samom?"

Ko je valjano nahranio socijalističke piliće

Nakon ovakvih, smelo bi se kazati dirljivih borbi mišljenja nastupio je srednji vek, pa vladavina grofova i vojvoda na malenim posedima, gde je borbe mišljenja sa bogom ili vladarom bilo malo, da bi tek 19. vek ponovo ponudio borbu mišljenja u vidu čuvene teze-antiteze-sinteze.

Celu stvar osmislio je Hegel kao, vrlo pojednostavljeno rečeno, borbu mojeg principa (teze) i tvojeg principa (antiteze) koje dovodi do objedinjenja (sinteze) u kojem moje pronalazi sebe kroz tvoje, a tvoje kroz moje. Neki su to nazvali i "želudac za varenje tvrde hrane". 

Tezu, antitezu i sintezu naročito su voleli socijalisti, a kažu da se ona u socijalističkoj praksi najbolje oslikavala kroz jedan vic.

Pošalju drugovi sa vrha kontrolore da vide kako predsednici Sovhoza hrane piliće.

Sad sledi teza. Dođe ta komisija kod prvog predsednika i pita ga: "Jesu li pilići pojeli svu hranu?" "Nisu", odgovara predsednik. "U Gulag s njim, štedi na pilećoj hrani i izgladnjuje narodne piliće!", odgovaraju iz komisije i odu dalje.

Prelazi se na antitezu. Predsednik Sovhoza u susednom selu čuje kako se proveo njegov prethodnik, pa na isto pitanje komisije, brzo odgovara: "Svu hranu su pojeli i baš im je lepo bilo". "U Gulag i s ovim: tovi piliće, a narodnu hranu za piliće ne štedi". I na kraju: sinteza.

Treći se nađe u muci šta da odgovori, pa kad komisija zađe i u njegov Sovhoz, na pitanje "Jesu li pilići pojeli svu hranu?", spremno odgovori: "Ja vam ne znam jesu li pojeli ili nisu. Dao sam im da sami odluče, pa idite i njih pitajte jesu li sve pojeli..."

Ko laže, ne traži potvrdu svog mišljenja 

Šta je danas ostalo od ovog, katkad plodonosnog, katkad jalovog sukoba mišljenja? Čini se malo toga. Istina i pravo više ne postoje. Laže ko stigne, a u pravu je onaj koga čvršće podupre žuta štampa.

Za ratove u ovom stoleću kaže se da se ne započinju pre nego što su pre prvog ispaljenog metka dobijeni (čini se da je aktuelni u Nagorno Karabahu prvi izuzetak od toga). Slično se može kazati i za borbu mišljenja. Danas kao da važi maksima: "Mislim, dakle u pravu sam!"

Niko javno ne ističe svoje mišljenje pre nego što je potpuno siguran da ga niko neće osporiti.

Ako je neko silom dokaza pravosnažno osuđen, on odmah u ćeliji nalazi "pisca iz senke" i započinje literarnu kreaciju svoje laži, u nameri da je ostavi u amanet pokolenjima.

Teorija zavere dala je priliku i trećerazrednoj kukavici da bude "uzbunjivač" i opominje nas na ono što naše oči ne vide i naše uši ne čuju.

Što se nešto manje uklapa, to je verovatnije da je predmet mračnog podmetanja sa još mračnijim pretnjama. Najbolji vic u ovoj oblasti je za mene veza između metalne žičice u epidemijskoj maski i 4G mobilne mreže.

Na kraju i zaključak (sinteza) nakon ove male panorame bobe mišljenja kroz istoriju do danas.

Vizionar Artur Klark je rekao da će nova moralnija društva inspirisana zvezdama, onakva kakva je opisao u svojim knjigama, početi da se uspostavljaju onog časa kada TV reklame prestanu da lažu.

Pogledajte neki od termina za EPP, pa sami procenite koliko smo daleko od ovog cilja.