Trpela sam izlive besa taksiste, a onda mi je prekipelo

Kada se vozim taksijem, držim se opšteprihvaćenih tema: vremenske prilike, gužve u gradu, nepažljivi pešaci. Dalje od toga ne idem. Ne znam ko zapravo sedi za volanom, isto kao što ni on ne zna ko mu je putnik.

Kada su prošle godine taksisti štrajkovali zbog Car:go-a, naslušala sam se svega i svačega. Sav bes koji se sakupio u vozačima, morali su da podele sa mnom, iako smo mi, najobičniji građani, najviše trpeli zbog njihovih blokada ulica.

A ja sam samo htela da me prevezu od tačke A do tačke B i razmišljala o tome kako ću sledeći put da uzmem baš taj Car:go, njima u inat. Oni bar ne opterećuju mušterije, pa makar to bilo i samo zbog mogućnosti negativne recenzije od strane putnika.

Uvek sam ćutala.

Kada je, nakon svega pet minuta taksista ovaj put stigao, rekla sam da je baš super što je poranio i sugerisala kuda da idemo zbog radova na putevima. Ništa više od toga. Započela je najduža vožnja u mom životu.

Sav gnev koji se u njemu gomilao duže vreme, odjednom je eksplodirao. Uz žustre gestikulacije, klaćenje u sedištu, neprestano okretanje ka meni, povišen ton i po neku psovku, kritikovao je radove u Beogradu, uređenje Trga republike, vlast, smatrao je da baš ja treba da čujem njegovo mišljenje o RTS-u, a kao i svi domaći stručnjaci, nije zaobišao ni pitanje korone i cene maski. Stigao je i do navijača Zvezde i Partizana i njihove "podele sektora", a svoje mesto su našli i homoseksualci i ustaše.

Pritom, on ne može da zna da li sam ja gej, da li sam hrvatskog porekla, da li mi je majka ili otac član Kriznog štaba, ili mi je brat u Alkatrazu.

Osećala sam se napadnutom. Sedim u automobilu, sa čovekom kojeg ne poznajem, koji 10 minuta viče. Plašim se bilo šta da kažem, da ga dodatno ne naljutim. Sa toliko gneva u sebi, plašim se i da bi mogao da bude nasilan, iako sam istovremeno svesna da ništa od toga na šta on kuka nije upućeno meni. Ja sam u tom trenutku njegov psihoterapeut, koji sedi i ćuti i zahvalan je na pregradi koja nas deli (hvala korono).

Da li treba nešto da kažem, ili je bolje da samo ćutim i nadam se da će on prestati da govori? Ali vika ne prestaje, a ja ne treba da budem žrtva psihičkog maltretiranja, ja sam samo mušterija koja taj prevoz plaća. Smišljala sam šta bih mogla da odgovorim, ali mi je bilo jasno da ću samo ući u raspravu u kojoj ne pobeđuju argumenti. Šta mi je preostalo? Da zapamtim broj taksiste i zovem centralu da se žalim na njegovo ponašanje?

Setila sam se kako je jedna moja drugarica rešila sličnu situaciju: Samo je rekla - platila sam vam da vozite.

Kada smo bili dovoljno blizu odredišta, da u slučaju da me izbaci iz vozila mogu peške da stignem, rekla sam mu: "Vi ste mene toliko napunili negativnom energijom, a ja sam samo htela da me prevezete i za to vas plaćam".

Onda se sve promenilo, počeo je da se izvinjava, da objašnjava kako je nesrećan jer mu dete po završetku fakulteta osam godina nije moglo da nađe posao, pa se odselilo iz Srbije.

"Imaš li posao", pitao me. Imam. "Jesi li zadovoljna?" Jesam. Doviđenja.

Da je bar bio Car:go, mogla bih da mu dam visoku dvojku - ipak se izvinio, a čitava sam stigla na odredište.

Kada već plaćam uslugu taksi prevoza, i to ne malo, nisam dužna da slušam tuđe probleme, dovoljni su mi moji. Isto tako ni frizeri u salonu ne moraju da slušaju moje ispovesti. Za to ću se, ako mislim da je potrebno, obratiti psihologu, koji za to jeste plaćen, ili svešteniku koji nema izbor. Nekim mojim onlajn prijateljima za to služe društvene mreže, i to je u redu, jer tamo bar mogu da ih "otpratim" ili "sakrijem" ako ne želim da čitam.

Znam za jedan kozmetički salon u kojem se vlasnica "zaštitila" od svojih mušterija tako što je stavila napomenu na ulazu da je zabranjen razgovor o privatnim stvarima sa radnicima. Ako može da se stavi znak da je zabranjeno pušenje i ulazak kućnih ljubimaca, taksi udruženja bi mogla da stave nalepnicu kojom će zaštititi i putnike i vozače nepotrebne priče, ili da ih prilikom naručivanja vozila pitaju da li to žele. Pa ko voli, nek izvoli.

Ja neću više da ćutim, jer onda će i osoba koja posle mene bude sela u taj taksi takođe trpeti istu vrstu (nenamernog) nasilja.