Motivatori, zaobiđite me dok traje pandemija

"Sejači" sreće ili motivacioni govornici sada me posebno nerviraju. Kako da budeš pozitivan, kada se sve vreme trudiš da budeš negativan na koronu?

Nije prirodno.

Neću da radim ništa na silu. Neću da pevam, neću da vežbam, neću da se smejem na silu.

Prvo, nisam muzikalna i ne želim da maltretiram ukućane, a od sportova sada jedino što mi pada na pamet je mačevanje s koronom.

Hoću da ćutim, ako mi se mi se ćuti, da plačem, ako mi se plače i da se smejem samo kada mi je nešto smešno.

Neću da glumim sreću.

Gledam filmove,čitam knjige i kad mi oni ne kažu, ali sad mi je koncentracija jednaka nuli.

Preporučuju: "Radite ono što nikada niste"?

Da se penjem na plafon, ili ipak ne?

Ono što mogu da uradim je da se trudim, iz sve snage, da ne budem paranoična, da se ponašam normalno u nenormalnim okolnostima i da ne brojim umrle i zaražene, jer tako nikome neću pomoći.

Ne pokazujem strah, a imam ga. Nije vreme za sejanje straha, on se prenosi brže od bilo kog virusa, a ne može se oprati sapunom. 

Preporuke lekara slušam bez pogovora. Tako da za sada pristajem samo na besomučno ispiranje ruku, ispiranje mozga ne dolazi u obzir.

Želim da svi iz ovoga izađu bez posledica, u svakom smislu. Pamet u glavu, maska na lice i sapun u ruke. I to je sve što nam treba za mačevanje sa koronom, ali neka svako izabere svoj "stil". Stilovi i treba da se razlikuju.

Onima koji mantraju: "Budite pozitivni,budite pozitivni...", da budite, samo ne na koronu!