Dragi kolega, ako ćeš da kašlješ u mene - ostani kod kuće

Kažu da porodicu i komšije ne možeš da biraš, a ja bih tome dodala i kolege.

Najviše volim one koji nikada ne zabušavaju, koji znaju kada i koliko da pričaju o privatnim stvarima i koji kašlju na pristojan način.

Svake zime, kada počne sezona gripa, a naročito sada kada smo bombardovani vestima o koronavirusu, ova treća karakteristika mi dobija na značaju.

Iz sopstvenog, ali i iz iskustva mojih prijatelja, sastavila sam klasifikaciju kolega ukrštajući dva kriterijuma: revnosnog dolaska na posao i poštovanja elementarne pristojnosti kašljanja.

Junaci i mučenici

Oni koji dolaze bolesni na posao mogu biti "junaci" - misle da su nezamenjivi i da čine fantastičnu stvar za kolektiv time što se "žrtvuju" i dolaze na posao kašljući i kijajući. To bi bio ekvivalent ratničkim ranama.

S druge strane, ima i "mučenika", to su oni koji će takođe doći na posao, neprestano šmrkćući, sa promuklim glasom i suznim očima. Ponavljaju kako im je teško, kako nisu celu noć spavali, ali neće da odu kući, nema šanse.

Ono što obe ove grupe zanemaruju, to je da time što bolesni dolaze na posao, rizikuju da svoje kolege, koje ne žele da ostave na cedilu, mogu da zaraze.

Možda je među njima trudna koleginica, koja to još nije saopštila, ili stariji kolega, koji je pritom i hronični bolesnik. A "junak" ili "mučenik" su ozbiljna pretnja.

Boli me glava, ne mogu na posao

Saosećanja nemam prema onima koji često odsustvuju iz najraznoraznijih razloga: boli ih glava ili sinusi, umnjak im raste, ukočio im se prst na levoj nozi,... 

To me podseća na situaciju iz srednje škole kada sam mamu zamolila da ode kod lekara i traži opravdanje od doktorke za taj dan - morala sam da vežbam matematiku za pismeni zadatak, pa sam htela da ostanem kod kuće.

Tako je moja majka otišla kod doktorke i rekla: Moja ćerka nije otišla u školu da bi učila, možete li da joj napišete nekakvo opravdanje? Ispostavilo se da je to skroz normalno tražiti i ja sam za taj dan dobila menstrualne tegobe.

Čak i ako je to nekada bilo u redu, više nije. Ako ste bolešljivi, poradite na svom imunitetu, pazite na ishranu, vežbajte, pijte vitamine. Nismo deca.

A i ako otvorite bolovanje, kada stigne plata nećete se radovati.

Ako ništa drugo, ovi bolećivi vas bar neće zaraziti.

Kapljice na telefonu, na mišu, na tastaturi...

Treba naći sredinu. Po mom mišljenju normalno je otići na posao ako se povremeno zakašljete, ali ima onih koji to ne znaju da rade pravilno.

Stručnjaci upozoravaju da kada kašljete treba da kašljete u maramicu, ili u lakat i da operete posle toga ruke.

Međutim, malo ljudi to radi. Čak i ako stave šaku na usta kada kašlju, ne operu ih, već sve razmazuju po telefonskim slušalicama, mišu, tastaturi. Nedajbože da sednete za njihov računar.

Pošto je glupo odraslim ljudima objašnjavati kako da kašlju, možda bi bilo najbolje odštampati uputstvo i deliti radnicima.

Savršeni kašljač

Ne znam nijednu osobu koja je našla zlatnu sredinu - da ne dolazi na posao kada baš zaglibi, a da svaki put posle pristojnog kašljanja u maramicu opere ruke.

A možda su u svojoj pristojnosti toliko neprimetni, da mi nisu ni zapali za oko.

Koronavirus bi mogao da bude upozorenje za ostale.

Hvala svim kolegama koji me neće zaraziti ove zime.