Poziv Norveškoj i Belgiji da sarađuju

Haški tribunal pozvao je vlade Norveške i Belgije da do 4. septembra bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću dostave dokumenta koja su mu neophodna za pripremu odbrane, saopštio je Tribunal.

Karadžić je krajem maja zatražio od vlada Norveške i Belgije da mu dostave izveštaje svojih vojnih zvaničnika pri UNPROFOR-u o sumnjivim isporukama oružja u Tuzlu februara 1995. godine, kojima je prekršen embargo UN i omogućeno naoružavanje bosanskih muslimana.

Odbijajući da postupi po zahtevima iz Karadžićevog pisma, norveška ambasada u Hagu je 12. juna obavestila optuženog da će vlada te zemlje postupati u skladu sa zahtevom za saradnju ili naredbom Tribunala, ali da u tu "kategoriju" ne spada pismo koje je Karadžić uputio.

Sudsko veće kojem presedava sudija Ijan Bonomi pozvalo je, međutim, i norvešku i belgijsku vladu da dostave zatražena dokumenta, i usvojilo predlog tih država da im se ostavi dodatni rok od šest nedelja, za prikupljanje eventualne dokumentacije.

Karadžić je zatražio i izveštaje norveškog osoblja u BiH koji se tiču ubistava velikog broja civila na pijaci Markale u Sarajevu 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995. godine.

Bivši predsednik Republike Srpske naveo je da su odvojene istrage bezbednosnih službi Kanade, Britanije, Danske, Švedske, Belgije, Holandije i Norveške pokazale da su snage bosanskih muslimana to učinile, kako bi prikazale da su Srbi odgovorni za napade i tako izdejstvovale intervenciju međunarodne zajednice.

Bivši predsednik RS se pred Tribunalom brani sam, uz pomoć stručnog i pravnog tima za odbranu.

Izmenjenom optužnicom Karadžić se tereti za genocid i druge ratne zločine počinjene u BiH od 1992. do 1995. godine.