Odbijen zahtev Šešelja za žalbu na drugostepenu presudu

Tom presudom, preinačena je prvostepena presuda kojom je Šešelj prvobitno bio oslobođen svih optužbi, pa je Šešelj u avgustu prošle godine tražio da mu se omogući pravo na žalbu u trećem stepenu.

Ađijus podseća da je žalbeno veće Mehanizma odbilo ovaj njegov zahtev, navodeći da žalba na drugostepenu presudu nije predviđena pravilima Statuta Mehanizma, već samo revizija za koju, prema stavu tog veća, "nije naveo argumente, niti je pokušao da prikaže da drugostepena presuda sadrži bilo kakve nedostatke".

Šešelj je zbog toga od predsednika Mehanizma zatražio da formira novo žalbeno veće od pet sudija koje bi odlučilo o njegovom pravu na žalbu na drugostepenu presudu.

Smatra da ima to pravo, s obzirom da mu je prvostepena oslobađajuća presuda, drugostepenom preinačena u osuđujuću.

Tužilaštvo u Hagu se usprotivilo ovom zahtevu.

Ađijus podseća da Statut i pravila tribunala ne predviđaju žalbu na drugostepenu presudu i da je u praksi ustanovljeno da Žalbeno veće može da nekog proglasi krivim u svojoj drugostepenoj odluci.

Takođe napominje da Statut osuđenoj osobi dozvoljava pravo da traži reviziju presude pod propisanim uslovima, što u ovom slučaju može da uradi i Šesselj, pa je njegov zahtev odbio.

Šešelj je osuđen po tri od devet taccaka optužnice na 10 godina zatvora, a pošto je u kaznu uračunava vreme provedeno u pritvoru, Šešelj neće služiti izrečenu kaznu.

Šešelj je u pritvorskoj jedinici Haškog trinunala proveo skoro 12 godina, od febraura 2003. godine kada se dobrovoljno predao tribunalu, do sredine novembra 2014. godine.

Drugostepenom presudom Mehanizma u Hagu, naslednika Haškog tribunala, Šešelj je proglašen krivim zbog govora od 6. maja o 1992. u Hrtkovcima, te da je počinio krivično delo podsticanje deportacije, progona i drugih nehumanih dela, kao i zločin protiv čovečnosti.

To veće, kojim je presedavao sudija Teodor Meron, je zaključilo da su zločini u Hrtkovcima su bili povezani sa ratnim sukobom tako da je, prvostepeno veće pogrešno zaključilo suprotno.

Žalbeno veće je odbilo navode iz žalbe tužilaštva koji se tiču kršenja zakona i običaja ratovanja i u tom delu potvrdilo oslobađajuću presudu.

Šešelj se tokom postupka pred Trubunalom branio sam, bez advokata ili "prijatelja suda".

U februaru 2003. godine se dobrovoljno predao Haškom tribunalu, u čijem pritvoru je bio gotovo 12 godina, do novembra 2014.

Za to vreme nije tražio ukidanje pritvora niti je garancije nijedne vlade Srbije da će biti dostupan tribunalu.

Sačekao je da sudsko veće samo odluči da mu ukine pritvor, a to do toga je došlo pošto mu se pogoršalo zdravstveno stanje u pritvoru haškog tribunala.