Haradinaj uhapšen u Francuskoj po srpskoj poternici

Francuska granična policija je uhapsila bivšeg haškog optuženika i predsednika Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja po dolasku na aerodrom "Bazel-Miluz" na istoku Francuske, gde je doleteo iz Prištine, javlja Rojters, pozivajući se na policijske izvore.

Albanski mediji navode da je njegovo hapšenje potvrdila porodica i da se nalazi u pritvoru u Francuskoj.

Haradinaj će se sutra pojaviti pred francuskim tužilaštvom u gradu Kolmar, gde će biti razmotren zahtev za njegovu ekstradiciju, pišu prištinski mediji.

Rojters javlja da je izvor iz francuskog pravosuđa saopštio da će istražitelji sutra razmotriti da li postoje razlozi da se ne sprovede zahtev o ekstradiciji. Isti izvori navode da će se to pitanje razmotriti "posebno u slučaju ako se radi o izdavanju naloga iz političkih razloga".

Zeri na svom sajtu pišu da kosovsko ministarstvo radi na tome da Haradinaj bude uskoro pušten.

"Ministarstvo spoljnih poslova intenzivno radi na tom pitanju od 15 časova, kada je Haradinaj pritvoren. Hapšenje su izvele francuske vlasti, na osnovu poternice Srbije iz 2004. godine, što je za nas neprihvatljivo. Ministarstvo je uputilo verbalnu notu preko ambasade u Parizu, a ministar Hodžaj se lično angažuje, koristeći sve diplomatske kanale da Haradinaj bude što je pre moguće pušten", rekao je šef kabineta Envera Hodžaja, Bašmir Džemaj.

Hapšenje Haradinaja su za Zeri potvrdili i njegova porodica i kosovski ministar pravde Orhan Hajrizi. List navodi i da su francuske vlasti obavestile vlasti u Srbiji o hapšenju.

Avni Arifi iz Alijanse za budućnost Kosova rekao je da je Haradinaj "zadržan na aerodromu u Bazelu, na francuskoj strani", na osnovu zahteva Srbije. Imao je diplomatski pasoš. "Ono što znamo jeste da je on zadržan od strane francuskih vlasti i da je u iščekivanju odluke", rekao je Arifi za Radio Slobodna Evropa.

Bazel se nalazi na tromeđi Švajcarske sa Nemačkom i Francuskom, pa se gradska zona prostire kroz tri države.

Srbija tereti Haradinaja zbog ubistava i teških zločina na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine.

Vlasti u Beogradu su protiv Haradinaja podigle 108 krivičnih prijava zbog sumnje da je izvršio krivična dela terorizma, udruživanja radi neprijateljske delatnosti i ubijanja civila.

Povodom njegovog hapšenja reagovali su kosovski predsednik Hašim Tači, Alijanska za budućnost Kosova i poslanik Iljir Deda.

Haradinaj je u junu 2015. godine uhapšen u Sloveniji, takođe po Interpolovoj poternici Srbije. Posle dva dana mu je vraćen pasoš i dozvoljeno mu je da napusti Sloveniju.

Zločini za koje se Haradinaj tereti

Haradinaj je rođen 1968. godine u selu Glođane kod Dečana na Kosovu. Posle demonstracija kosovskih Albanaca 1989, emigrirao je u Švajcarsku, gde je regrutovan u Narodni pokret Kosova, iz kojeg je nastala Oslobodilačka vojska Kosova.

U Albaniji je 1996. završio obuku i učestvovao u stvaranju terorističkih baza u gradovima Kuks i Tropoja.

Na Kosovo je često dolazio ilegalno, a trajno se vratio sredinom 1997, kada je s braćom Dautom i Škeljzenom organizovao terorističke napade na policiju širom Metohije. U aprilu naredne godine postao je jedan od regionalnih komandanata OVK.

Na njegovu inicijativu je u Glođanu formirana specijalna jedinica OVK "Crni orlovi", kojoj se pripisuje odgovornost za mučenje i ubijanje više desetina srpskih civila, čija su tela nađena u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani.

Vlasti u Beogradu su optužile Haradinaja da je odgovoran za mnoge zločine nad Srbima u tom delu Pokrajine i za njim raspisale poternicu. Optužen je za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998. na poljoprivrednoj plantaži nađeno više od 20 leševa.

Posle zvaničnog raspuštanja i demilitarizacije OVK, početkom 2000. godine, formiran je Kosovski zaštitni korpus, u kojem je Haradinaj bio zamenik komandanta Agima Čekua. Sa te dužnosti se povukao 11. aprila iste godine i najavio osnivanje stranke. Nova stranka pod nazivom Alijansa za budućnost Kosova formirana je 29. aprila 2000. i Haradinaj je izabran za njenog predsednika.

Na funkciji kosovskog premijera bio je od decembra 2004. do marta 2005. godine.

Proces pred Haškim tribunalom

Haški tribunal je protiv Haradinaja 4. marta 2005. podigao optužnicu kojom ga po 37 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, na osnovu individualne krivične odgovornosti počinjene u periodu od 1. marta do 30. septembra 1998. godine, kada je bio komandant tzv. operativne zone Dukađin (Metohija).

Haradinaj je po prijemu optužnice podneo ostavku na mesto kosovskog premijera i dobrovoljno se predao Tribunalu 9. marta 2005. godine.

Haški sud je oslobodio Haradinaja optužbi za ratni zločin 2012. godine. Tada su Haradinaj i njegovi bivši pomoćnici Idriz Baljaj i Lahi Brahimaj pušteni na slobodu.

To je bio drugi put da je Haradinaj oslobođen optužbi.

Prethodno, po okončanju prvog suđenja, po optužnici za zločine na širem području zapadnog Kosova, Haradinaj i Baljaj su oslobođeni optužbi i pušteni na slobodu, dok je Brahimaj bio osuđen na šest godina zatvora.