Ejen: Nije utvrđeno ko je ispalio granatu na Markale

Po optužnici koja generala Mladića (73) tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperisanjem, minobacačku granatu je na Markale ispalila Vojska Republike Srpske kojom je Mladić komandovao.

U eksploziji na Markalama 28. avgusta 1995. ubijene su 43 osobe, a ranjeno je 75 građana.
Norveški major Ejen bio je šef vojnih posmatrača UN koji su sproveli istragu o toj eksploziji, a, kako je danas rekao, i sam je bio na Markalama dvadesetak minuta posle detonacije.

Dok ga je ispitivao Mladićev branilac Dragan Ivetić, Ejen je posvedočio da ta istraga nije mogla da utvrdi koja je od zaraćenih strana ispalila projektil. I VRS i Armija BiH imale su položaje u pravcu iz kojeg je granata doletela na Markale, ali istražitelji nisu mogli utvrditi sa kojeg je mesta tačno bila ispaljena, izjavio je Ejen.

"To je bio rezultat istrage... koji nikada nije bio promenjen, koliko se ja sećam... Izvestili smo o činjenicama koje smo zatekli na terenu, o onome što smo videli. Ništa to ne može promeniti", podvukao je svedok.

Branilac Ivetić predočio je potom Ejenu svedočenje holandskog generala Kornelijusa Nikolaja, načelnika štaba Unprofora u Sarajevu, da mu je "glavni vojni posmatrač UN" rekao da je granata doletela sa srpske strane.

Ejen je negirao da je on to rekao Nikolaju, izrazivši nevericu da su to mogli učiniti i njegovi pretpostavljeni koji nisu učestvovali u istrazi.

Na pitanje da li je imao informacije da je Armija BiH "granatirala sopstveni narod", što je kao mogućnost pomenuo i general Nikolaj, Ejen je odgovorio: "Koliko se sećam, sumnjali smo da ABiH puca na Sarajevo". Ogradio se, međutim, da nije siguran da li su te sumnje bile potkrepljene činjenicama.

Opisao je kako su vlasti u Sarajevu u junu 1995. proglasile nepoželjnim jednog danskog oficira UN "koji je otišao u štab ABiH i rekao im da prestanu da granatiraju sopstveni narod".

U unakrsnom ispitivanju, tužilac Adam Veber ukazao je da je danski oficir to rekao posle granatiranja zgrade sarajevske televizije 28. juna 1995. za koje je, dva dana kasnije, odgovornost preuzeo general VRS Dragomir Milošević.

U dokumentu, koji je tužilac pokazao u sudnici, Milošević je Televiziju Sarajevo nazvao "centrom medijskih laži protiv pravedne borbe Srba". Upitan da li je znao za to, potpukovnik Ejen odgovorio je odrečno, precizirajući da u to vreme nije bio u Sarajevu.

Haški tribunal pravosnažno je osudio generala Miloševića, koji je bio komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, na 29 godina zatvora zbog terorisanja stanovništva Sarajeva.

Dokazujući da je VRS napadala civile, tužilac Veber citirao je pretnju jednog oficira da će, zbog pogibije svog vojnika, otvarati vatru "na sve što se kreće, uključujući žene i decu". Ejen je na to rekao da "nije čuo takvo naređenje".

Zbog problema koje odbrana ima u dovođenju svojih poslednjih svedoka, Tribunal u procesu protiv generala Mladića neće zasedati do kraja ove nedelje. Kada će suđenje biti nastavljeno, raspravno veće odlučiće naknadno.

General Mladić optužen je i za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u šest opština imao razmere genocida i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.godine.