Odbačen deo optužnice protiv Karadžića

Haški tribunal odbio je zahtev bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića da bude oslobođen na polovini suđenja, pošto je utvrđeno da su tužioci izveli dovoljno dokaza protiv njega za deset tačaka optužnice. Međutim, Tribunal odbacio tačku optužnice protiv Karadžića koja se odnosi na genocid nad Muslimanima i Hrvatima u sedam opština u BiH, osim Srebrenice.

Saopštavajući odluku, predsedavajući sudija O-Gon Kvon rekao je da dokazi koje su predočili tužioci nisu dovoljni za dokazivanje tačke optužnice da su snage bosanskih Srba u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik pokušale da Muslimane i Hrvate "unište u potpunosti ili delimično kao etničke grupe", što je uslov za genocid, iako ima dovoljno dokaza da su u tim opštinama počinile istrebljenje i progon nesrba.

Raspravno veće utvrdilo je da je tužilaštvo, u nedavno okončanom dokaznom postupku, podnelo dovoljno dokaza po svim drugim tačkama optužnice, uključujući i za genocid u Srebrenici, na osnovu kojih bi, ukoliko bi bili prihvaćeni, Karadžić mogao biti osuđen.

Raspravno veće je to utvrdilo primenjujući, u skladu sa pravilima suda, najpovoljniji kriterijum procene dokaza za tužilaštvo u ovoj fazi postupka, pre nego što sasluša dokaze Karadžićeve odbrane.

Suđenje će, posle današnje odluke sudija, biti nastavljeno dokaznim postupkom Karadžićeve odbrane, koji će početi 16. oktobra.

Karadžić, koji se brani sam, pre današnje odluke, bio je optužen za genocid nad više od 7.000 Muslimana u Srebrenici i za genocid nad nesrbima u još sedam bosanskih opština, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992–95.

U 11 tačaka, Karadžić se optužnicom teretio za genocid, progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, nehumana dela, terorisanje, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

Predsedavajući sudija O-Gon Kvon rekao je da je veće utvrdilo da je tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza na osnovu kojih bi, ukoliko bi bili prihvaćeni, razumni presuditelj mogao zaključiti da su sve te zločine, izuzev genocida izvan Srebrenice, počinile oružane snage bosanskih Srba, pod vrhovnom komandom Radovana Karadžića.

Prema današnjoj odluci, na osnovu izvedenih dokaza optužbe moglo bi se zaključiti i da je postojao udruženi zločinački poduhvat, na čelu s Karadžićem, čiji je krajnji cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa velikog dela teritorije BiH, na kojem je vođstvo bosanskih Srba nameravalo da stvori sopstvenu državu.

"Raspravno veće utvrdilo je da bi na osnovu predočenih dokaza tužilaštva, ukoliko bi bili prihvaćeni, razumni procenitelj činjenica mogao zaključiti, van svake sumnje, da su snage bosanskih Srba počinile genocid nad muslimanskim civilima u Srebrenici", rekao je sudija O-Gon Kvon.

"Genocidna namera vođstva bosanskih Srba da potpuno ili delimično uništi srebreničke Muslimane mogla bi se, na osnovu predočenih dokaza, izvesti iz sistematske prirode zločina i broja žrtava", naglasio je sudija O-Gon Kvon, podvlačeći da su srpske snage pokušale da ubiju svakog vojno sposobnog Muslimana.

Odbacujući Karadžićevu tvrdnju da Vojska Republike Srpske nije držala Sarajevo u opsadi, niti terorisala stanovništvo dugotrajnim neselektivnim granatiranjem i snajperisanjem, sudija O-Gon Kvon rekao je da obilje dokaza tužilaštva ukazuje da je VRS, pod Karadžićevom vrhovnom komandom, od proleća 1992. do jeseni 1995. godine, podvrgavao civile "teroru", masovno ih ubijajući u nezakonitim napadima nasumičnom vatrom artiljerije i snajpera.

Suđenje Karadžiću počelo je krajem oktobra 2009. godine, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek sredinom aprila 2010. godine.

Tokom dokaznog postupka tužioci su pred sudije izveli ukupno 195 svedoka, dok su brojna druga svedočenja u spis uveli u pisanom obliku.

Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podneo krajem jula 1995. godine, ali je on ostao na slobodi do 21. jula 2008. godine kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije i zatim izručile u Hag.