Ušteda struje ne znači odvajanje od usta, "Dilojt" ima plan – počeli su od zamene sijalica

Tokom leta naša zemlja uvozila je između 4 i 12 posto struje, a proteklih nekoliko dana samo jedan posto. Stanje je popravila bolja hidrologija i vetar.

Za nepunih godinu dana na uvoz je potrošeno milijardu i sto miliona evra. Iz Vlade poručuju: obezbeđeno je dovoljno svih energenata, restrikcije nisu planirane, ali su mere štednje prioritet za zemlju.

Analize pokazuju da je ušteda od 15 odsto struje dovoljna da izbegnemo uvoz. 

Lider za energetiku u "Dilojtu" Željko Marković rekao je, gostujući u Dnenviku RTS-a, da je to ambiciozan cilj, ali ipak može da se uštedi.

"Moramo da se mobilišemo svi, i privreda i stanovništvo, i da na putu ka uštedama budemo koncizni i stalno angažovani tokom cele zimske sezone", istakao je Marković dodajući da bi to rezultiralo uštedama.

Dva aspekta motivacije za štednju

Govoreći o tome kako motivisati domaćinstva da štede, Marković kaže da postoje dva aspekta motivacije, jedan je ušteda i to finansijska, cena za privredu je 95 evra po megavat-satu i kada se doda mrežarina, to prelazi 120 evra, pa svaki kilovat-sat koji uštedimo odraziće se na našu finansijsku poziciju.

Kod domaćinstava, iako je cena nešto niža, pripremljeni su popusti za građane koji štede.

Za sve nas je važno da što više uštedimo a manje se oslanjamo na uvoz, bićemo energetski sigurniji u narednoj sezoni, navodi Marković.

Plan štednje u "Dilojtu"

"Mi smo kao 'Dilojt' iz finansijskih razloga rešili da štedimo jer nam je dva puta veći račun za struju sa poslednjim poskupljenjem", napomenuo je Marković.

"Planski smo menjali sijalice LED sijalicama. Druga mera štednje: kontrolišemo termičke potrošače, već smo priključeni na sistem daljinskog grejanja u zimskoj sezoni pa ćemo onemogućiti korišćenje klima-uređaja i pojedinačnih grejnih tela koja se nalaze u kancelariji", ukazao je Marković.

Treća mera je politika otvorenih vrata radi ravnomernijeg zagrevanja prostora, fleks model rada, ne radimo svih pet dana u kancelariji, pa se na osnovu te preraspodele radnog vremena možemo organizovati tako da efikasnije koristimo prostor, naveo je dalje Marković.

Na svakom spratu imaju više zaposlenih uključenih da kontrolišu, a tehničko obezbeđenje posle završetka rada gasi sve sijalice i sve što je ostalo uključeno.

Koliko se mere štednje uklapaju sa evropskim

Marković kaže da ne postoje različiti recepti za štednju, važno je da ostvarene mere energetske efikasnosti i uštede ne znače odricanje i odvajanje od usta, nego način kako da utrošimo manje električne energije a postignemo isti cilj.

Podseća da su na Zapadu morali da uvedu i penale, ali da kod nas nema kažnjavanja. Na Zapadu, u ovom komercijalnom segmentu, u privredi, može se kontrolisati temperatura i može, ako nije u zadatom okviru, da se naplati kazna, u Španiji su recimo visoke kazne.

Energetska efikasnost

Govoreći o energetskoj efikasnosti, Marković je rekao da je to novi izvor koji nam može mnogo pomoći da nadoknadimo kapacitete koji nedostaju.

"Mere su limitirane, ali u našoj zemlji, gde se prethodnih decenija nije mnogo radilo na energetskoj efikanosti, postoji prostor", ističe lider za energetiku u "Dilojtu".

Zemlji možemo pomoći proizvodnjom na distributivnoj strani, gde se nalazi i potrošnja, to su solarni paneli i kod privrednih društava i kod domaćinstava, kaže on.

Manje uvozimo struju ovih dana. "Hidrološka situacija će se popravljati, možemo očekivati stabilniju proizvodnju", zaključio je Marković.