Sve oko nas je IT – Srbija u vrhu liste zemalja za privlačenje programera

Srbija je u vrhu liste zemalja koje su privukle najviše programera u prethodnoj godini, pored Grčke, Kipra, Holandije. To potvrđuju i zvanični podaci, od 2016. je uvećan broj programera sa 19.000 na više od 40.000. Ali istovremeno se i potrebe u IT industriji povećavaju.  

Nataša Škrbić ističe da IT industrija u Srbiji raste i da se ne radi samo o broju programera već i o svim drugim talentima koji su potrebni u toj industriji.

Više je programera nije samo zbog većeg broja projekata i kompanija već su tu i drugi razlozi.

"Jedan od njih je što su naše postojeće firme porasle i globalno prepoznate kao neko ko može da pruža kvalitetnu uslugu, kreira kvalitetne proizvode i samim tim potrebno im je za to više talenata u kompaniji", navodi Škrbićeva.

Programeri žele da dođu kod nas i zato što su projekti iz Srbije sve izazovniji, kompleksniji i svi inženjeri vide ovde priliku da napreduju.

Menja se sistem obrazovanja 

Programiranje se sada uči u školi od petog razreda. Postoje specijalna odeljenja za programiranje u srednjim školama, unapređeni su programi na tehničkim fakultetima, prima  se sve više studenata, a postoje i novi master programi.

"Doprinos obrazovanja se već vidi, ali pravi rezultati se mogu očekivati za tri do pet godina, dok svi ti đaci završe školovanje", ocenjuje Škrbićeva.

Navodi da je Inicijativa "Digitalna Srbija" radila projekat mentorstva srednjoškolaca u oblasti IT kako bi ih spojili sa stručnjacima i shvatili koje su sve mogućnosti u karijeri. 

Iako važi da je jedino zanimanje u Srbiji za koje nema krize, zapravo pozicija programera, neka istraživanja pokazuju da poslodavci pretežno traže kandidate sa višegodišnjim iskustvom (pa je u skladu sa tim, 62 odsto oglasa za posao namenjeno je mediorima, 28 posto seniorima, dok je svega 10 procenata oglasa za juniore).  

Škrbić objašnjava da to nije karakteristika samo IT sveta, jer poslodavci inače žele da zaposle što iskusnije radnike.

"Poslodavci u IT prepoznaju potrebu da rastu i da će im uvek trebati još kvalitetnih inženjera i dobrih talenata i samim tim kompanije kreiraju same svoje dodatne akademije, prakse kako bi dali ta prva iskustva juniorima koji kasnije treba da postanu mediori i seniori", navela je ona.

Imajući u vidu koliko dugo se IT industrija ravija kod nas, ocenjuje da će taj problem biti sve manji, jer sada ima veliki broj programera koji će se razviti u mediore i seniore. 

Da li su ruske i ukrajinske firme pretnja

Zbog globalnih okolnosti – sukoba u Ukrajini – mnoge ruske firme su potražile mesto u Srbiji, i uglavnom su došli već iskusniji programeri, seniori.

Škrbićeva kaže da pre svega nemamo tačne podatke o tome što ne mora obavezno negativno da uzdrma našu industriju. 

"Pre svega te kompanije dolaze u celini, registruju se ovde i dovode i svoje klijente i svoje veoma zahtevne i zanimljive projekte. To nam može doneti veliki prenos znanja između naših i njihovih inženjera i kompanija, saradnje i treba da se fokusiramo na to što nam dobro može doneti", smatra Škrbićeva.

Šta još nedostaje da IT nastavi brzim tempom

Činjenica je da je u 2021. godini izvoz u IT sektoru premašio poljoprivredu. Jedna je od retkih industrija čiju ekspanziju nije zaustavila ni pandemija, a čini se neće ni rusko-ukrajinska kriza.

Projekat Inicijative "Digitalna Srbija" – "Kompas četiri nula" – jeste kreiranje što više netehničkog talenta, što je jedan važan korak koji treba da prati razvoj IT industrije. 

"Sada neko treba da proda te usluge, da napravi marketing, da vodi tolike kancelarije i ljude i da zna pravne poslove u globalnoj saradnji, dosta ekonomista. Kreiranje netehničkih talenata u tim oblastima je jedan veoma važan korak koji treba da prati rast IT industrije. Svakako i da dodajemo više vrednosti proizvodima koje kreiraju naše kompanije kako bi postali sve više konkurentniji na globalnom tržištu", zaključila je Škrbićeva.