Četvrtkom u 9: Ekonomski nuklearni rat

Jutro kada je počeo rat u Ukrajini moglo bi za globalnu privredu, ali i za srpsku ekonomiju, da promeni sve. Svetski ekonomski rat je tada izgleda počeo, a koliko će trajati, ko će pobediti i kako će u njemu proći neutralna Srbija, hoće li biti dovoljno nafte i gasa, hoće li hrana biti skupa, a energenti još skuplji? Mora li i koliko struja da poskupi, hoće li poskupeti i krediti?

Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta, rekla je gostujući u emisiji Četvrtkom u 9 da se neće desiti preko noći da Evropa ostane bez ruske nafte, a se to slučajno dogodi, rast bi ove godine za Evropu bio potpuno poništen, ne bi ga bilo, a za sledeću godinu bi bio za jedan procentni poen manji.

"U parama, to je 360 odnosno 370 milijardi evra, i to bi bio ogroman gubitak. Mađarska, Slovačka i Češka su tražile da se za njih ova odredba odgodi za dve godine", napomenula je Žarkovićeva.

Bojan Predojević iz Foruma "Srbija–Nemačka" dodao je da je Nemačka zavisna od gasa i od nafte, ali mnogi zaboravljaju i da je Rusija napravila 18 atomskih reaktora na teritoriji EU.

"Nemačka bi se, kao i cela EU, našla u nezavidnom položaju. Evropskoj uniji sa Nemačkom na čelu trebalo bi osam godina da se potpuno oslobodi ruskih energenata, što je naravno nemoguće", istakao je Predojević.

Uroš Delević, profesor Univerziteta u Londonu, napominje da kada imate toliku zavisnost, onda je vaša pregovaračka moć prilično slaba, a nije siguran da su planirali svoje budžete sa cenama nafte koje su znatno više nego sada.

"Rusija kao izvoznik energenta ima fond gde se sliva sve što ostane kada se dobije preko 40 dolara za barel. I kada im se smanji potražnja, mogu da uzmu iz tog fonda", rekao je Delević.

I Poljska je dosta zavisna od ruskih energenata. Profesor Univerziteta u Varšavi Marko Babić rekao je za RTS da Poljska poslednjih 20 godina postepeno odvaja od ruskih energenata, sada je zavisnost od ruskog gasa 45 odsto, dok je do pre desetak godina to bilo preko 90 odsto, dok je zavisnost od ruske nafte sada 65 posto, a do pre 15 godina je to bilo čak 90 odsto.

"Zanimljivo je u vezi s gasom da se na jesen završava desetogodišnji ugovor koji je Poljska potpisala sa Rusijom, a 1. oktobra treba da krene gasovod 'Baltik', kojim će Poljska dobijati godišnje 10 milijardi kubnih metara gasa iz Norveške preko Danske. Poljska će biti sto posto nezavisna po pitanju gasa. A za ugalj ima alternativne izvore iz Kazahstana", rekao je Babić.

Napomenuo je da od početka devedesetih godina Poljska gleda na Rusiju kao na geopolitičkog rivala i energetska politika je podređena takvom gledanju.

"Za Poljake, osloboditi se od ruskih energenata je osloboditi se i od političkog uticaja Rusije. U Poljskoj su spremni da plate bilo koju cenu da bi odbacili Rusiju sa svojih istočnih granica", naglasio je profesor Univerziteta u Varšavi.

Da li su pitanja bezbednosti i ekonomije odvojena 

Zanimljiv je i primer Finske, koja je ovih dana podnela zahtev da uđe u NATO. Kada pogledamo podatke, Finska uvozi 67 odsto gasa i 66 odsto ruske nafte.

Predojević smatra da su odvojena pitanja bezbednosti i ekonomije i predsednik Putin i Lavrov nisu preterano reagovali na tu činjenicu, sutra se može dogoditi i da Austrija i Švajcarska postanu članice NATO-a, međutim, ekonomija ostaje da radi.

Podsetio je da je Rusija isporučivala gas i naftu praktično i kroz "gvozdenu zavesu" i ne veruje da će se tu nešto promeniti.

"Ruski fokus je na Ukrajini. Prednost Rusije je što ona ima energente, oni se troše na Zapadu i to je činjenično stanje", rekao je Predojević.

Žarkovićeva pak napominje da se preteruje kada se govori o značaju ruskih energenata, a treba dodati i da tri četvrtine direktnih stranih investicija u Rusiju dolazi iz EU, a u pitanju je i visokotehnološka roba koju Rusija ne može da kupi od Kine.

"Možda neće patiti cela ruska privreda, ali deo njene industrije svakako hoće", napomenula je Žarkovićeva i dodala da oni trenutno pune budžet parama od energenata.

Napominje da to konkretno znači da je 11 aerodroma u Rusiji zatvoreno jer nemaju komponente, jer ruska privreda u kratkom roku ne može da postane samodovoljna da oni počnu to da proizvode.

Profesor Delević kaže da Rusija ima suficit u trgovini sa EU i to je slučaj u poslednjih nekoliko godina, ali to ne znači da će Rusija moći lako da izađe iz situacije u koju se "nevešto uvukla".

"Stav Zapada je odavno da treba izolovati Rusiju, a nju će to tehnološki unazaditi. Ona nikako ne može da izađe iz začaranog kruga gde se 30-40 odsto njene privrede zasniva na energentima. Mora i druge grane privrede da doprinesu", napomenuo je Delević.

Od koga je Srbija energetski zavisna

Predojević zastupa tezu da je Srbija, kada je energetska zavisnost u pitanju, Evropa u malom, jer povlačimo energente iz istih izvora kao Evropa, a to je u ovom trenutku Rusija, a 70 odsto naše razmene jeste sa EU.

"Možda je malo paradoksalno, energiju uzimamo na jednoj strani, a proizvode koje pravimo prodajemo na drugoj, tako da Srbija je od obe strane zavisna", istakao je Predojević.

Delević se nadovezao rekavši da strane firme čine ukupno devet odsto u našoj zaposlenosti, dok nemačke kompanije čine 1,6 posto, a time se stalno preti, posebno se ističe kao interesantno da će "nemačke kompanije napustiti svoje lukrativne poslove zato što se nemačkoj vladi ne sviđa spoljna politika Srbije".

"Čitava ta zamisao da strane direktne investicije budu katalizator razvoja je pogrešna", istakao je Delević.

Profesorka Žarković smatra da značaj veza Srbije sa EU ne može da se dovede u pitanje i da je on višestruko značajniji od naše razmene sa Rusijom.

Srpski ekonomski kantar

Predojević kaže da ne smemo zaboraviti da smo bili pod sankcijama i da strane investicije nisu zanemarljive.

Glavno pitanje za Delevića je zašto Srbija nije konkurentna na međunarodnom tržištu.

"Sve te kompanije ne dolaze ovamo da pomognu Srbiji, već da zarade novac. Oni žele da mi napredujemo, ali ne žele da im mi budemo konkurentni. Žele da naprave dovoljno jaku državu da radi za njih, ali ne da bude vlasnik kapitala i da im bude konkurentna", istakao je Delević. 

O NIS-u 

Uroš Predojević kaže da je izvršena ucena pa je Srbija morala da glasa protiv Rusije u UN kako bi joj se omogućilo da nastavi da dobavlja naftu.

"A onda smo došli u situaciju da nam se preti istim zahtevima. Ako se to dogodi, ključno će uticati na proizvodnju u Srbiji, inflacija će otići više", rekao je.

NIS je promenio vlasništvo na berzi, suštinski sve je ostalo isto, Rusi su i dalje većinski vlasnici kompanije, samo je majka firma "Gasprom" od ćerke firme preuzela 6,15 odsto akcija, a pred Briselom sve je sada drugačije, Brisel sarađuje sa majkom firmom, koja nije na crnoj listi.

Predojević smatra da će ta situacija zavisiti od konflikta u Ukrajini.

Kada je reč o poskupljenju struje, profesorka Žarković smatra da će ona morati da poskupi, ali veruje da će država morati da uloži u sam sistem da bi on mogao da funkcioniše.

Kada poskupljuju energenti, onda poskupljuje sve. Dopisnica RTS-a iz Beča Vesna Knežević kaže da se i tamo građani suočavaju sa poskupljenjima.

"Nestašica robe nema, ali su cene više do 15 do 20 odsto u poslednja dva meseca. Cene se dnevno menjaju. Princip nemati se ovde doživljava apstraktno", rekla je Vesna Knežević.

Delević, koji je profesor u Londonu, kaže da je i situacija u Britaniji teška, da je inflacija najviša u proteklih 40 godina, u jednosobnom stanu jedna osoba bi plaćala mesečno za struju i gas više od 100 funti, produktivnost rada opada, zarade stagniraju.

Profesorka Žarković kaže da prognoze Evropske komisije pokazuju da će Srbija imati dvocifrenu inflaciju do kraja godine.

Međutim, Predojević je zaključio da je ekonomija fluidna, da će ona kao voda i u ratu pronaći put. "Ne vidim ništa loše u međusobnoj zavisnosti, to daje prostor za dijalog i uticaj", napomenuo je.

Delević se nadovezao da je zavisnost uvek loša i da kao što smanjujemo energetsku zavisnost od jednog partnera, tako treba da smanjimo i trgovinsku zavisnost od jednog problema.