Kriza pogađa tekstilnu industriju, potrebni povoljni krediti i veća pomoć države

Iako postoje tek šest godina, sa više od hiljadu zaposlenih uspeli su da stvore odličan dizajn i kvalitetan teksas koji kupuju ozbiljni svetski brendovi.

"Na sajmu smo ostvarili kontakte sa vodećim modnim brendovima kao što su 'Hugo bos', 'Tomi Hilfiger', 'Si end Ej'. Naši proizvodi od teksasa dostupni su u više evropskih zemalja, ali je nemačko tržište nama primarno. Cilj nam je da postanemo najveća fabrika za proizvodnju odeće od tekstila u Evropi", ističe Murat Sojlu, direktor Jurotaja. 

Ana Marković, direktorka marketinga te firme, ističe da su od početka maja otvorili novo odeljenje koje se bavi isključivo uslugama dizajna novih modela.

"Nadamo se da će naši kupci imati mogućnost da izaberu nove modele koji će predstavljati u svojim kolekcijama", očekuje Markovićeva.

Male radionice-porodični brendovi

Porodične tekstilne firme iz Arilja kreiraju svoje brendove, uglavnom u malim porodičnim radionicama. Jedna od njih, stara tri decenije, proizvodi sve od konca do platna. Njihove šivaće mašine rade i korekcije uvoznih materijala iz Kine, ukoliko kvalitet nije zadovoljavajući. 

Najveći problem mi koji se bavimo preradom tekstila tom primarnom proizvosnjom, neki od nas plaćaju carinu na ta prediva bez porekla, neki podobni ne plaćaju. Naravno da su ti jeftiniji. Uvek kad nešto ne platite, onda ste konkurentniji od onih koji to plate", ukazuje Milan Radovanović, iz "Miteksa" u Arilju.

Ističe i da je danas teško probiti se na tržište a uz to i samo opterećenje u proizvodnji tekstila.

"Mislim da ke tekstil ipak u suštini niskoakumulativna grana i da bi trebalo na državnom nivou sagledati mogućnosti kako bi moglo da se izađe u susret toj privrednoj grani, da se možda porezi i doprinosi smanje", smatra Radovanović. 

Potrebni povoljni krediti i veća pomoć države

Uz to, domaćim tekstilcima nedostaje i veća podrška države, u vidu povoljnih kredita. 

Ministarka privrede Anđelka Atanacković kaže da tekstilna industrija u prerađivačkoj grani čini 0,5 posto. Praktično do 2020 sa podacima sa kojima raspolažu, u Srbiji ima oko 1.970 privrednih subjekata kojima baš stvarno treba pomoć.

"Sada trenutno imamo objavljen javni poziv za kupovinu nove opreme i tu se prijavljuju znači imaju preko PKS, RASA  i razvojnih agencija. Slali smo praktično naše ljude iz svih oblasti i iz Fonda za razvoj i iz malih i srednjih preduzeća i svega da pojasne po svim opštinama kako sve ljudi mogu da iskoriste ta naša sredstava. Tu imate 20 do 35 posto bespovratnih sredstava što je stvarno vrlo povoljno", precizirala  je ministarka.

Ističe i da tekstilcima najviše mogu da pomognu sajmovi, kojih je na žalost zbog korone i zbog aktuelne situacije bilo malo.

Međutim, ukazuje da sajmovi spajaju ljude i da se na njima mogu da pokažu i kvalitet i uspeh firmi.

Srbija je još 2005. potpisala trgovinski sporazum s Evropskom unijom, koji omogućava slobodan izvoz tekstilnih proizvoda. Međutim, do danas, ne postoji institucija koja bi brinula o realizaciji sklopljenih predugovora, odnosno o prihvatu robe, uvoznom carinjenju, distribuciji i naplati.