Tabaković: Srbija na korak od investicionog rejtinga, rezerve zlata 37 tona

Gostujući u emisiji Oko ekonomije Jorgovanka Tabaković je istakla da je u poslednjih godinu dana inflacija u Srbiji 5,7 odsto. Inflacija je, kaže, od 2008. do 2012. godine prosečno bila devet procenata, a kraj 2013. dočekan je sa inflacijom od 2,2 procenta, da bi od 2014. do 2020. godišnja inflacija iznosila dva procenta.

"Preovlađujući faktor, gotovo 90 posto ovogodišnje inflacije, čini spoljni faktor. To su cene koje dolaze iz okruženja, cene energenata, nafte, gasa, energetska kriza, cene sirovina na berzama, posebno neprerađene hrane", objašnjava Tabakovićeva.

Prema njenim rečima cene kukuruza, soje i suncokreta sve su cene iz sveta koje su imale uticaja na naše cene.

Dodaje da je Srbija ove godine već ostvarila tri milijarde evra stranih investicija, a rekordna je bila predpandemijska 2019. godina sa 3,8 milijardi evra i da obavezuju oni koji i dalje dolaze u Srbiju, otvaraju fabrike i radna mesta.

Narodna banka će na sve ono na šta monetarna politika može da utiče, kaže guvernerka, uticati, a to je bazna inflacija.

"Bazna inflacija je sve vreme dva posto i ono što vodi ekonomiju to su poverenje i inflaciona očekivanja. Srbija i NBS su jedne od retkih država koje još nisu podizale referentnu kamatnu stopu i još uvek imamo prostora da je ne podižemo i time ne poskupljujemo rate kredita i otežavamo rast koji je neophodan zemlji", ističe guvernerka.

Dodaje da monetarnim okvirom već dva meseca rade na pooštravanju monetarnih uslova u smislu smanjivanja likvidnosti, ali preko izvršne stope.

"Završna repo stopa na jednonedeljne hartije na aukcijama je iznosla 0,11 procenta. Sredom su aukcije i ona je danas 0,27 i mi imamo prostora do 1 procenta da ne pooštravamo monetarnu politiku", naglašava Tabakovićeva.

Ističe da uspevaju da očuvaju realnu vrednost dohodaka građana.

"Za prvih sedam meseci plate su rasle 8,5 procenata. Naša procena je da će do kraja godine prosečna inflacija biti 3,7 procenata, BDP mora da raste više nego što rastu plate i penzije, inflacija iz sveta će biti u jednom delu prelivena kod nas, ali ne sme da bude prelivena sa cena energenata, preko monetarne politike, na ostale cene" objašnjava Jorgovanka Tabaković.

Dodaje da je činjenica da su poskupeli svi poljoprvredni proizvodi, hrana i energenti. Predviđanja su da će polovinom sledeće godine inflacija biti vraćena na 3 posto plus minus 1,5.

Prema rečima Jorgovanke Tabaković, uspeh koji je Srbija postigla svih ovih godina, značajno menjajući onu kuću Srbije u ovu kuću danas, je to postignuto zahvaljujući koordinsanim merama monetarne i fiskalne politike.

"Zasluge za ono što se zove stabilan dinar, relativno stabilan kurs evra i stablnost u Srbiji nije samo moj rezultat i ja ga ne prisvajam. Bez podrške mog tima i koordinisane politike vlade Srbije i podršku predsednika koji je to započeo kada je bio na mestu predsednika vlade to ne bi bilo moguće", naglašava guvernerka NBS.

NBS kupila milijardu i 555 miliona evra

Od aprila ove godine kada je inflacija počela da raste NBS je kupila milijardu i 555 milona evra.

"Nijedno preduzeće ili kompanija, koja ima sedište u inostranstvu, a posluje u Srbiji nije imala ograničenje u iznošenju profita, odnosno kupovanju deviza na međubankarskom tržištu i da isplati profit svojim osnivačima", ističe guvernerka Tabaković.

Ukupne zlatne rezerve 37 tona

Narodna banka Srbije vratila je u zemlju tonu zlata iz Bazela, koja se fizički nalaziila u Londonu.

"Prvi put je Srbija kupila 12 tona zlata u inostranstvu. Prvo se kupuje domaće zlato i najdraže je ono kupljeno za dinare. To znači da su povećane devizne rezerve u zlatu sopstvenm dinarima", objašnjava guvernerka.

Prema njenim rečima u Boru je kupljeno 10 tona zlata.

"Od 2018. imamo povećanu ponudu i otkupljujemo sve količne koje Ziđin ponudi Narodnoj banci. Ukupne zlatne rezerve su 37 tona. Od 12 tona kupljenih u inostranstvu devet tona smo kupili 2019. godine a tri tone 2020. godine", poručila je guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Banke radile po zakonu

Od proleća traje priča o tužbama građana protiv banaka za obradu troškova kredita. Bila je tu i presuda Vrhovnog kasacionog suda, sve vreme i jedna i druga strana, i građani preko advokata odnosno advokati sa bankama gledaju nekako u Narodnu banku Srbije koja će reći ko je tu u pravu.

NBS je izdala saopštenje gde je rekla da traži zdravrazumsku primenu pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda.

Odgovarajući na pitanje šta znači zdravorazumskog, da li su banke prekršile zakon i pogrešile kada su naplaćivale trošak obrade kredita guvernerka Jorgovanka Tabaković kaže da nisu, ako su u ugovoru precizno i jasno napisale koje sve troškove očekuju građani, ako su jasno i nedvosmsleno izrazile efektivnu kamatnu stopu.

"Ne kao stopu koja se plaća, nego kao stopu koja prikazuje sve troškove na određeni kredit. Naravno da su radili po zakonu, zar neko očekuje da toliko godina stvari funkcionišu nezakonito, onda se neko doseti pa kaže da su te stvari nezakonite", kaže Tabakovićeva.

Prema njenim rečima Narodna banka Srbije je veoma jasna i odgovora u primeni zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji to definiše.

"Najveći broj tužbi je ustvari aktivnost advokata koji su gubljenjem poslova sa rešenim problemom švajcarskih franaka, takođe nasleđenim, gde je presudna uloga bila samog predsednika koji je taj galimatijas između advokata, banaka i onog što se zove različita praksa u okruženju odlučio da garađane oslobodi delom tereta na budžet", poručuje guvernerka.

Dodaje da advokati hoće neki unosan posao i uvek ga vide u pukotinama različitom postupanju sudova.

"Svi mi znamo da banke nisu omiljene i u to ne možemo da ulazimo, ne možemo da dovodimo u pitanje zakonitost poslova banaka, i to na takav način da ulazimo u strukturu troškova i njihovu cenu, kao da nas je neko primorao da kupimo određenu robu. Finansijska usluga je isto što i druga roba po zakonu o zaštiti potrošača, kad odlučite da kupite nešto, i opredelite se da date novac koji imate i uđete u kredititni odnos sa bankom. Posao NBS je da informiše građane, a mi imamo sajt i pozivamo ih da uporede ponude banaka", poručila je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.