Dobar rod lešnika, podizanje zasada upola jeftinije nego jabuke i kruške

Na plantažama širom Srbije u toku je berba lešnika. Na oko šest hiljada hektara proizvede se dve i po hiljade tona što nije ni deseti deo godišnjih potreba naše zemlje. Zbog dobre cene površine pod lešnikom se povećavaju, a najveći problem je što je prva berba tek posle pete godine.

Među najveće individualne proizvođače lešnika u Vojvodini ubraja se Novo Radonjić iz Crvenke koji je plantažu na 40 hektara podigao pre šest godina, a već naredne godine planira da površinu udvostruči.

Uz kompletnu primenu agrotehnike uključujući i zalivni sistem očekuje dobar rod.

"Očekujem ove godine da će biti oko tone prinos po hektaru. Što se tiče cene, ona se kreće očišćen od ljuske 250 do 300 dinara. To je dosta solidna cena, a očekujemo u narednom period da će uslediti tendencija porasta. Ljudi se uglavnom opredeljuju zato što je mala angažovanost rada ljudi", dodaje Radonjić.

Najveći deo posla na plantaži osim orezivanja obavlja se uz pomoć moderne mehanizacije, kao što je kombajn za skupljanje plodova koji košta oko stotinu hiljada evra.

Nikola Dragičević ističe da kombajn na dnevnom nivou zamenjuje oko stotinak radnika. "Nije težak za rukovanje i radi na principu čiste mehanike. Nema kao kod drugih usisavanja i mnogo je brži i lakši za rukovanje", ukazuje Dragičević.

Lešnici se po završetku berbe otpremaju u pogon za preradu, a posle prebiranja, pranja i sušenja isporučuju se tržištu. Poslednjih godina u Srbiji su plantaže pod lešnicima gotovo udvostručene.

"U odnosu na jabuke i kruške, koje su mnogo intenzivnije što se tiče zaštite i same tehnologije, kod lešnika tehnologija nije toliko zahtevna s tim da treba ispoštovati sve rokove koji se tiču zaštite", napominje agronom voćarstva Jovica Macavra.

Troškovi podizanja zasada lešnika u poređenju sa ostalim voćnjacima kao što su jabuke, kruške i trešnje gotovo je upola manji – umesto osam hiljada evra po hektaru svega četiri do pet hiljada evra.