Za kuću koja nema šljivu, govorilo se da nema ni domaćina ni gostiju – grane otežale od roda podno Rudnika

Zaplaveli se voćnjaci podno moćnog Rudnika, grane otežale od obilnog roda. Markovići iz Masloševa gaje čačanske sotre – grosa feliciju i šljivu stenlej. Prinos im je od 30 do 40 tona po hektaru. Podižu se novi šljivici, sa sortama koje imaju kvalitet, a ove godine i dobru cenu.

"Prva klasa ove čačanske rane sorte je bila 60 dinara, za rakiju je bila 20 dinara. Čačanska lepotica je imala cenu od 50 dinara, a za industriju je bila 35", kaže Velja Marković iz Masloševa kod Kragujevca.

"Ja sam već ostao na selu i planiram proširenje svojih kultura: šljive, jabuke ili višnje. Nešto smo starijih zasada zamenili mlađim, uradili smo hladnjaču", kaže Momčilo Vujić iz Kotraže kod Kragujevca.

Voćari u podrudničkim selima najveći su proizvođači šljive u Šumadiji. Deo roda već je otišao je u Nemačku, Holandiju, Italiju, nešto manje i u Rusiju.

Šljiva je sveto srpsko drvo. Za kuću koja nema šljivu, govorilo se da nema ni domaćina ni gostiju.

Sa prirodom i od prirode, ovde se oduvek živelo. Zato i ne čudi što su vredni meštani organizovali dane šljive – koja im je vekovima i hrana i lek.

"Vrlo rado prerađujemo sve od šljive. I sušimo ih i pravimo kompot, ostavljamo šljive za kompot deci. Ništa zdravije nema", kaže Milanka Glišić iz Stragara.

"Baš je lepo. Ja volim da se čuje, da se vidi i u svetu. Tu ima i stranaca, ima svega, da dođu da vide, da se vrate u selo", rekla je Stanka Lukić iz Stragara. 

Bojan Pavlović, direktor GTO Kragujevac, kaže da je to prilika da se ljudi druže, to je prilika da im ljudi dođu i da oni koji dođu sa strane upoznaju se čime to ovaj kraj raspolaže.

Raskošna priroda, kulturno-istorijsko nasleđe, lovišta, aduti su ovog kraja. I radni, gostoljubivi meštani, koji se bore za opstanak svojih sela. Vekovnih šljivara i ognjišta.