Srbija i Zapadni Balkan imaju najviši rast, da li ipak zaostaju za članicama EU

Glavna i odgovorna urednica magazina Biznis i Ekonometar Radojka Nikolić, komentarišući prognoze Evropske komisije o ekonomskom rastu, rekla je da je drugi deo godine počeo sa ohrabrenjem i da je za drugu polovinu godine rast nezaustavljiv.

"Kad pogledate opštu sliku u svetu kako izgleda, globalna ekonomija bi trebalo ove godine da raste 5,6 odsto. U okviru toga, najviše će rasti ekonomija Kine, 8,5 posto i ekonomija Amerike, 6,7 posto. Evropa je negde između, 4,5 ili 5 posto rasta. To pruža nadu da se ekonomija polako vraća na nivoe koje je imala pre pandemije", kazala je Radojka Nikolić.

Dodala je da će u regionu Zapadnog Balkana biti najviši rast.

"Srbija ima najveću stopu rasta od šest posto. Ostale zemlje će približno tome rasti. Crna Gora pet posto, Albanija takođe oko pet posto, tako da se dobija ukupna slika", navela je Nikolićeva.

Naglasila je da, kada su Srbija i Zapadni Balkan u pitanju, uvek imamo dve vesti - dobru i lošu.

"Juče je objavljeno istraživanje čuvenog Bečkog ekonomskog instituta i oni se slažu sa tom prognozom da će Srbija rasti šest posto, ali istovremeno imate istraživanje italijanskog instituta koje kaže da će Zapadni Balkan zaostajati za ostalim zemljama EU, kritikujući na taj način Evropsku uniju da ne izdvaja dovoljno sredstava za Zapadni Balkan", istakla je Radojka Nikolić.

Objasnila je da će ceo Zapadni Balkan, gde živi 18 miliona stanovnika, dobiti devet milijardi evra u narednih šest godina, dok će Rumunija u istom periodu dobiti 70 milijardi evra, Bugarska 30 milijardi, a Hrvatska 22 milijarde evra.

"Kad pogledate oporavak iz pandemije, on će kod nas naravno ići sporije, jer će se malo novca tu ulagati", istakla je Nikolićeva.

"Srbija će se sa visokim stopama rasta vratiti na nivo pre pandemije"

Dodala je da će se Srbija sa visokim stopama rasta u drugoj polovini vratiti na nivo na kojem je bila pre pandemije, ali da su potrebne mnogo veće stope rasta kako bi se dostigle okolne države članice EU koje će dobijati više novca iz fondova Unije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene su, u odnosu na jun prošle godine, porasle za 3,3 odsto, dok je samo od maja do juna ove godine zabeležen rast od 0,3 procenata.

Radojka Nikolić je ocenila da rast cena u Srbiji prati ono što se dešava na svetskom tržištu, pošto je tokom pandemije došlo do skoka cena nafte i hrane.

"Odmah su išla upozorenja, najsiromašnije zemlje će biti najviše pogođene, jer kad skoči cena goriva i skoči cena hrane, to su vitalne stvari koje vas ugrožavaju. Naša inflacija, koja se kretala na do dva posto, sada je najnovijim poskupljenjima došla do tri posto. Kada to pogledate laički, to deluje minimalno, međutim, kad pogledate da je to za trećinu više nego što je bilo, dakle reč je o 30 posto većoj inflaciji, nego što smo imali pre u strukturi inflacije, 30 posto veći rast cena nego što smo ga imali ranije, vi ćete to videti u svakoj potrošačkoj korpi, u svim namirnicama koje kupujete da su cene otišle od 10 do 30 posto", kazala je Nikolićeva.

Podsetila je da imamo loša iskustva sa inflacijom, ali da joj se čini da Narodna banka dosta dobro drži te koridore inflacije i da bi u procenama za ovu godinu inflacija trebalo da bude između tri i četiri odsto.

Kada je reč o najavljenom povećanju penzija, Nikolićeva je navela da će penzije biti veće, ali da će to povećanje otići na povećane troškove.

"Što se tiče povećanja penzija, nije to nikakva posebna situacija, nego je to normalno usklađivanje koje ide po zakonu za ovu godinu i koje normalno sledi do kraja godine. Ono što je vanredno, to su najave za dva puta po 30 evra i bonuse koje dobijaju penzioneri, a rast penzija je usklađivanje prema zakonu koji postoji", istakla je Radojka Nikolić.

Istakla je da preko milion ljudi od oko 1.700.000 penzionera ima penzije koje su ispod nivoa proseka, ispod 27.000 dinara i oni su najugroženiji sloj stanovništva, dok onih koji primaju penzije iznad 80.000 dinara nema više od sto hiljada.

Govoreći o subvencijama za stolariju i energetsku efikasnost, Radojka Nikolić je navela da se prema energetskoj efikasnosti nalazimo na začelju Evrope i da je jako značajno što je uvedena takva vrsta subvencije, pošto će građani poboljšati uslove stanovanja, a energetska efikasnost će biti na višem nivou.