Urbana poljoprivreda je svetski trend – bašte zamenjuju betonske zidove i na rubovima Beograda

Da su sela u gradu idealna mesta za život i proizvodnju biološki vredne hrane primetio je Armin, kada je iz austrijskog gradića Andorf doputovao u Srbiju i nešto duže zastao na Kosmaju. 

"Zaljubio se u Srbiju u našu kulturu, Balkan generalno. To ga je uvek interesovalo, to je i studirao", navodi Milica Vasić Šusterbauer.

Zbog posla je još vezan za Austriju, ali je u planu da u Sopotu bude kod kuće. Zato sa svakim dolaskom, šumadijski zet donese neku novu ideju.

"On je napravio plastenik, hoće da sadi bob, a gde ću ja baštu to ću tek da vidim", navodi Rajna Vasić iz Sopota.

Klima i geografija ovde posebno prijaju borovnici, pa je sve što rodi prva klasa.

Šusterbauerovi su je prošle godine posadili na 60 ari. Milica se kao diplomirani arheolog odlično snalazi u prolećnoj rezidbi. Kaže da su im borovnice slatke zbog ljubavi, a da hemiju koriste minimalno. Sledeće godine očekuje pun rod i prvu zaradu, a planirano ulaganje od 70.000 evra bilo je znatno manje. 

"Dobila sam 50 odsto za sadnice, 65 za uređaje preko mladih poljoprivrednika, 80 odsto od grada Beograda za protivgradnu mrežu i voćarsku platformu", objašnjava Milica Vasić Šusterbauer.

Iz budžeta Beograda se i ove godine za poljoprivrednike izdvaja 180 miliona dinara. Grad subvencioniše 80 odsto uloženog novca.

"Ono šta zadržavamo i ove godine su i obuke iz oblasti voćarstva, pčelarstva i organske proizvodnje", navodi Dragana Stepanović iz Uprave za poljoprivredu grada Beograda.

Oko 30.000 poljoprivrednih gazdinstava u preko sto beogradskih sela, mogli bi da hrane grad. Šangaj je, na primer, pre dvadeset godina iz gradske poljoprivrede potpuno obezbedio snabdevanje mlekom i jajima.