Na tržištu dovoljno brašna, seme neće poskupeti

Srbija mesečno potroši 100.000 tona pšenice. Prošle godine imali smo dobar rod s obzirom da je izvoz bio lošiji od očekivanog, zalihe višestruko prevazilaze domaće potrebe.

"Trenutno u zemlji raspolažemo sa oko milion tona pšenice što je sasvim dovoljno kada imamo u vidu i već proizvedene zalihe brašna za godišnju domaću potrošnju u Srbiji", kaže Sunčica Savović, generalni sekretar Udruženja "Žita Srbije".

Vlada je već zabranila izvoz ulja, suncokreta u ljusci i poluprerađenog ulja, ali i brašna. Svi veći mlinovi u Srbiji rade sada sa polovinom kapaciteta jer u rezervama ima dovoljno brašna i za povećanu tražnju. U Udruženju Žita Srbije kažu da mlinovi u roku od 24 sata mogu da odgovore na sve zahteve domaćeg tržišta.

"Sa kapacitetima od 50 do 60 posto Oni na mesečnom nivou proizvedu oko 75 hiljada tona brašna za hleb pecivo i sve konditorske proizvode. Kada bi radili punim kapacitetom, zaliha brašna bi bila na nivou od 120.000 do 150.000 tona", kaže Sunčica Savović.

Uveliko se priprema i prolećna setva - suncokreta, soje i kukuruza. Iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i Instituta za kukuruz u Zemun Polju, ratarima poručuju da su obezbeđene dovoljne količine semena za predstojeću setvu. Odbacuju spekulacije o poskupljenju semena.

"Cene su na prošlogodišnjem nivou. Što se tiče nas iz Instituta, sigurno nećemo korigovati cene na više, a trgovci ne bi trebalo da zloupotrebe situaciju koja trenutno vlada. Uglavnom seme je distribuirano poljoprivrednim apotekma i zadrugama. U značajnoj meri već su se i poljoprivredni proizvođači snabdeli semenom za setvu", kaže dr Miodrag Tolimir, zamenik direktora Instituta za kukuruz Zemun polje. 

Za setvene radove ima i dovoljno dizel goriva, koje od prošle godine poljoprivrednicima država subvencioniše. Dizel po nižim cenama mogu dobiti registrovana poljoprivredna gazdinstva, kojih je u Srbiji oko 360.000.