Surovost u klanicama ostavlja posledice, životinje ne smeju da pate

Vlasnica mesare iz Šapca kaže da je odavno uvidela da kvalitet mesa zavisi od postupanja sa životinjama. U početku je koristila usluge klanice, a onda je, nezadovoljna higijenom i kvalitetom mesa, podigla kredit i otvorila sopstvenu klanicu.

"Svinje i goveda se odmaraju u oborima koji su namenjeni za njih, onda imamo tunel klanja gde ulaze kod omamiljivača jedan po jedan. Tu se omamljuju, kolju se i tu dolazi do iskrvavljenja", objašnjava Suzana Kojić iz mesare "Jelena".

Međutim znatan broj ode na klanje bez omamljivanja, mnogi ne sačekaju da životinja iskrvari pre nego što počnu dalju obradu mesa, kažu u Orki.

"Imamo primere da su radnici izrazito grubi prema životinjama prilikom istovara i utovara, da se vrlo često životinje utovaruju tako što im se lome repovi, što se udaraju štanglama, šipkama i tako dalje", navodi Elvir Burazerović iz Orke.

 Do saznanja su, kažu, došli nezvanično, na osnovu razgovora sa zaposlenim u klaničnoj industriji i inspekcijskim službama.

"I, nažalost, utvrdili smo da u preko 60 odsto slučajeva veterinarski inspektori nisu uopšte prisutni pri liniji klanja, što je njihova zakonska obaveza", rekao je Burazerović.

Iz Uprave za veterinu to oštro demantuju.

"Veterinarska inspekcija je uvek prisutna prilikom klanja životinja. Uprava za veterinu, u skladu sa zakonom o veterinarstvu, u poslednjih godinu dana je uključila veliki broj veterinarskih stanica koje obavljaju pregled na liniji klanja, tako da smo sa te strane pojačali veterinarsku inspekciju", rekao je Zoran Ivanović, načelnik odeljenja Veterinarske inspekcije.

Saveti stručnjaka

Stručnjaci kažu da za plemenitiji, humaniji odnos prema životinjama nisu potrebne dodatne investicije, već samo sunčeva svetlost, čist vazduh i voda, šetnja...

Životinje koje se omamljuju i kolju, moraju se paravanima ograditi od onih koje čekaju na to. Tako se izbegava strah životinje koji dovodi do promene u organizmu.

"Dolazi do fizičih, hemijskih i senzornih promena u kvalitetu mesa i to se odražava na njegov jestivi kvalitet. Dolazi do pojave tvrdog, tamnog i suvog mesa ili, pak, druga opcija jeste mekano i vodnjikavo meso", objašnjava dr Dušica Ostojić Andrić sa Instituta za stočarstvo.

Grupa naučnika ide i korak dalje – u svojim radovima dokazuju da jedenjem takvog mesa, čovek u sebe unosi takozvane hormone stresa i straha koji doprinose razvoju kardio-vaskularnih bolesti.