Fantomske firme kao potrošna roba

Fantomska firma ili regularan biznis? U početku je nemoguće znati. Firma se osniva jednostavno, sa malim kapitalom i za kratko vreme.

"Procedura otvaranje firme je do te mere pojednostavljena, da vi možete za dva dana da otvorite firmu sa jako malim troškovima - 10, 15 evra. Početni kapital je samo 100 dinara, tako da nema nikakvih prepreka da osnujete firmu. Od onog trenutka kada vi počnete da obavljate vašu delatnost i kada se lampica upali da se dešava nešto nelegalno, vi ste nestali sa tržišta i to je već kasno", objašnjava Goran Radosavljević, profesor FEFA.

Ivan Ivanović iz Poreske policije napominje da je nedavno za osnivanje firme bilo potrebno 5.000 dolara, a sada se - 100 dinara.

Kada završi posao zbog kog je osnovana, vrlo brzo odlazi u stečaj ili likvidaciju.

"Imamo mnogo situacija gde je veliki broj firmi registrovan na jednoj adresi. Te osobe ili ne postoje ili ih ne možete naći. Ako ste registrovani na staru osobu. što se često radi, vi ne možete da naplatite vaše potraživanje, porez ili bilo šta. Firma nema kapital, ako ste došli do osobe ne možete da naplatite, a firma je obavila posao za koji je bila osnovana", dodaje Radosavljević.

U trgovini i konsaltingu najčešći fantomi 

Uglavnom je u pitanju nelegalan uvoz, izvoz ili finansijska transakcija.

"Kada oni prođu carinu, svu urednu dokumentaciju, dok stignu do tržišne inspekcije te firme su prodale svoju robu i više ne postoje. To je jedan od primera, ima mnogo drugih. Roba koja se uvozi za Kosovo, a ne ode na Kosovo. Pa se uvozi radi izvoza, nikad se ne izveze", navodi Radosavljević.

Najčešće je reč o firmama koje se, kažu, bave trgovinom i konsaltingom. U poslednje vreme se javljaju udruženja.

"Udruženja su poseban nivo fantomskih firmi. One nisu firme, one su osnovane po zakonu o udruženju, vrlo ih je lako osnovati, nisu profitne organizacije a često se bave jako profitabilnim delatnostima", navodi Radosavljević.

Postupak sprečavanja rada 

Kako bi sprečili rad fantomskih firmi, u Odseku za procenu rizika poreske policije na osnovu podataka izdvajaju rizična preduzeća i izlaze na teren.

Ako se to utvrdi, firmi se oduzima PIB i onemogućava rad, a APR ne dozvoljava vlasnicima da promene podatke u registru.

Nakon toga, Poreska policija od banaka traži podatke o preduzećima koja su uplaćivala novac na račun fantomske firme. Za neobračunat i neplaćen porez Poreska policija podnosi krivične prijave protiv odgovornih lica.

Postoji još načina da se oteža rad ovakvih preduzeća.

"Bolja koordinacija rada inspekcijskih službi kada roba uđe na granici onda će se alarmirati neke druge službe koje će ispitati kuda ta roba ide i digitalizacija sistema, gde će službe istog trenutka znati, Poreska, Carina, APR, MUP, istog trenutka znati da postoji nešto u sistemu što se nelegalno desilo, ili je to neka adresa gde se više firmi registrovalo ili neka osoba na koju se više firmi registrovalo", ističe profesor FEFA.

Prednost brzog otvaranja firmi 

Ipak, nije sve tako sivo. Radosavljević tako ukazuje da je dobro da se firme u Srbiji otvaraju za nekoliko dana i sa malim troškovima.

"To su prednosti jer podstiče preduzetništvo, otvaranje novih firmi, domaće investicije, da mladi ulaze u privatni sektor. S druge strane, to podstiče i nelegalne radnje jer prelako otvaranje bez dodatne kontrole dovodi do velikog broja potencijalnih fantomskih firmi i nelegalnog biznisa", napominje profesor FEFA.

Za prvih šest meseci ove godine otkriveno je 65 fantomskih firmi.