Kiša i cena pšenice muče ratare

Na poljima širom Srbije kiša je i danas zaustavila žeteoce, a u iščekivanju lepšeg vremena jednako su zabrinuti i poljoprivrednici i stručnjaci.

"Prosečan rod ove godine bio je manji od 30 do 35 odsto nego u nekim, da tako kažemo, normalnim godinama. Što se tiče kvaliteta pšenice, ove godine je kvalitet zrna izuzetno loš. Sada je 68, 70, 72, a na početku žetve bio je 80 do 82 procenta hektolitarske mase", objašnjava Dragan Raca iz DOO "Raca".

Prethodne jeseni u šabačkom kraju, pšenica je zasejana na 30.000 hektara, rod je do sada skinut sa 95 odsto površina, ali zbog cene i kvaliteta ratari žito uglavnom ostavljaju u ambare.

"Dva vagona sam predao, a ostavio sam u ambar četiri i po vagona. To mi je za hranu, za bikove i svinje", kaže Dragan Marinković iz Bogosavca kod Šapca.

Žetva je najmanje odmakla u Šumadiji, gde je, od 30.000 hektara, rod skinut sa svega 30 odsto površina. Kiša je za trećinu smanjila kvalitet pšenice, ali to nije jedini problem ratara. 

"Nije važno što je manji kvalitet i sve, samo da ne bude grada kao što je bilo u pojedinim mestima – ubilo ga da nemaju ništa, samo toga se plašimo", napominje poljoprivrednik iz Cerovca Dragan Đaković.

Na području pet opština srednjeg Banata, pšenica je ove godine zasejana na 55.000 hektara, što je za 20 odsto više nego prošle godine, a žetva je do danas završena na 90 odsto tih površina. 

"Prosečan prinos se kreće blizu šest tona, a sada će biti samo lošiji, ne bolji od ovoga, sigurno, a visoke temperature krajem maja su uzele danak i žetva je počela vrlo rano oko 10. juna i bila bi gotova da nije ove kiše, a svaka kiša smanjuje prinos", objašnjava Predrag Marijanski iz PSS Zrenjanin.

Pored kiše, ratare sada muči i cena pšenice. 

"S obzirom na mnogo veća ulaganja i mnogo teži rad u poljoprivredi i veću cenu nafte i goriva koje koristimo, trebalo bi najmanje 19 dinara da pokrijemo troškove i da nešto zaradimo", smatra Jovan Veselinović iz P.P. Ratar iz Šurjana. 

Stručnjaci kažu da ova godina ni u svetu neće biti rekordna kada je reč o rodu pšenice. Ukoliko se kod nas ostvari predviđeni rod od 3,3 miliona tona uz prošlogodišnje zalihe od 280.000 tona, za izvoz preostaje 1,8 miliona tona.