Ko trpi zbog skoka dolara?

Posle kampanje za predsednika Amerike, kao suvenir, ostao je Trampov dolar. Posle pobede Donalda Trampa, vrednost onog pravog dolara jača je prema nekoliko svetskih valuta. Zvaničan razlog je jačanje ekonomije.

"Teško je izolovati jedan faktor, pogotovo na berzi gde ima mnogo spekulativnih faktora, najviše se premeštaju fondovi velikih investitora i centralnih banaka koje drže devizne rezerve i ovde je očito došlo do jednog premeštanja", objašnjava Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije.

Iako ovaj trend može da se promeni zbog najave većih kamata Centralne banke i naznaka inflacije, posledice sadašnje promene oseća Srbija.

"Srbija nema veći problem od rasta dolara u ovom trenutku", rekao je premijer Aleksandar Vučić.

Trećina inostranog duga Srbije je u dolarima, odnosno 8.8 milijardi. I bez novog zajma dug bi mogao biti veći - za koliko, znaće se kada budemo morali da platimo ono što smo uzeli u toj valuti. Kao posledica Bregzita, javni dug Srbije za samo nekoliko dana porastao je za 228 miliona evra, takođe zbog jačanja dolara.

Ministar finansija Dušan Vujović navodi da je Srbija od 2014. ograničila zaduživanje u američkim dolarima.

"Stanje javnog duga u toj valuti u protekle dve godine kretalo se u rasponu od 8,7 do 8,9 milijardi dolara. Plan je da naredne fiskalne godine Srbija smanji izloženost prema američkim dolarima za više od 500 miliona dolara. Zajmom Abu Dabi Emirata iz 2014. godine, kao i novim zajmom Abu Dabi Fonda za razvoj omogućeno je da se vodi adekvatna politika upravljanja finansijskim obavezama u američkim dolarima", navodi Vujović.

Privreda podeljeno reaguje na vesti o američkoj valuti.

"Rast dolara utiče i na privredu, uglavnom na onu koja je bazirana na uvozu berzanskih sirovina, od nafte, gasa, kafe, palminog ulja - jer su sve te robe vrednovane u dolarima. Većina privrede, 65 odsto orijentisana je ka EU, ali dobar deo izvoza u bivši Sovjetski Savez, u Rusiju je u evrima, tako da najveći deo privrede nije opterećen najnovijim događanjima", navodi Toplica Spasojević iz ITM grupe.

Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije ističe da treba uraditi hedžing - zaštitu od deviznog rizika ako se zadužuje u stranoj valuti.

"Najbolje da obezbedimo kontinuiran porast privrednih aktivnosti, jer jačanje BDP-a, to je ono što se dešava u proteklih godinu dana i očekivanja za 2017. i 2018. i to kretanje valutnog rizika neće vas pogoditi. Ono o čemu je trebalo voditi računa, ako se već zadužujete u stranoj valuti, treba uraditi hedžing", objašnjava Grubišić.

Hedžing ili zaštita od deviznog rizika postiže se tako što se s bankom unapred ugovori kupovina deviza - po kursu koji važi u trenutku sklapanja ugovora za datum kada dospevaju određena plaćanja.