Energetska zajednica – regionalno povezivanje ključno

Na energetskom skupu povodom 10. godišnjice Energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope, premijer Aleksandar Vučić ocenio je da je proces evrointegracija izuzetno značajan za Srbiju i da je naša zemlja bila među onima koji su prvi potpisali ugovor o formiranju Energetske zajednice, prenosi Tanjug.

Navodeći da ta zajednica predviđa i prilagođavanje nacionalnih strategija u cilju razvoja i promocije ekonomskog i ekološkog razvoja u oblasti energetike, premijer je konstatovao da je Srbija među vodećim zemljama na polju energetike u regionu, ali i upozorio da tu oblast nije lako razvijati po standardima EU.

Otvaranje i razvoj regionalnog tržišta je proces koji je počeo i trebalo bi da omogući poslovanje u energetskom sistemu po tržišnim uslovima, naveo je i dodao da je zahvaljujći geografskom položaju prenosni energetski sistem Srbije ključan za dobru povezanost strujom i gasom u celom regionu.

Govoreći o prioritetima premijer Srbije je ukazao na "Transbalkanski koridor" čijom će realizacijom biti ispunjena tri cilja iz evropskih direktiva, a to su, povećanje bezbednosti snabdevanja, integracija proizvodnje obnovljivih izvora energije i uspostavljanje unutrašnjeg evropskog tržišta.

Kao četvrti u tom nizu od velikog značaja za region Vučić je napomenuo izgradnju 400 kilovoltne trafostanice između BiH, Crne Gore i Srbije...

Kako je rekao, radi se o investiciji vrednoj oko 48 miliona evra, a čija se realizacija očekuje tokom 2018. godine. Podsetio je da je prioritetni projekt za Srbiju izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom, upozorivši da naša zemlja osim snabdevanja iz Beregova nema alternativne tokove snabdevanja gasom.

U tom smislu Vučić je obraćajući se visokim predstavnicima EU naveo da taj projekat Srbija ne može izvesti sama, bez pomoći EU.

Rama: Energetsko povezivanje od vitalnog značaja

Premijer Albanije Edi Rama poručio je da je energetsko povezivanje regiona od vitalnog značaja za razvoj tih zemalja pojedinačno, ali i za energetsku stabilnost čitave Evrope.

Na svečanosti povodom desetogodišnjice od osnivanja Energetske zajednice, Edi Rama je rekao da je nakon toga i 60 godina od početka procesa evropske integracije potrebno ponovo oživeti ideje Roberta Šumana i posebno istakao značaj sektora energetike u tom smislu, prenosi Tanjug.

Navodeći da je i na Samitu mnogo bilo reči o tome kako de se region integriše i poveže sa EU, Rama je rekao: "U energetskom sektoru to nije nedostižna vizija".

Podsetio je da je u njegovoj zemlji dugo u prošlosti vladao princip da je na energetskom planu sve dato od Boga i da je situacija bila dramatična, ali da je od 2013. godine, kada je on postao premijer, počela reforma tog sektora.

"Donosili smo teške odluke, ali drugog izbora nije bilo", rekao je Rama i dodao da je izvršena reforma elektroenergetske kompanije, a nakon toga se počelo sa restrukturiranjem i rekonstrukcijom energetskog sektora.

"Uz pomoć Energetske zajednice i međunarodnih finansijskih institucija ojačali smo tu kompaniju i sektor, a i prva smo zemlja u regionu koja je usvojila zakon koji uvažava Treći energetski paket EU", rekao je Rama.

Zahvalio se predstavnicima Energetske zajednice na konkretnoj pomoći navodeći da je Albanija druga u regionu po hidropotencijalima, ali da je to sve do sada bio teret i problem.

Arbuzov: Potreban zajednički pristup

Zamenik ukrajinskog premijera Sergej Arbuzov je istakao da je potreban zajednički pristup energetskoj bezbednosti, posebno imajući u vidu, kako je rekao, "rusku okupaciju" glavne industrijske oblasti na istoku zemlje, što ima izuzetno negativan uticaj na investicije i privredu.

Apelovao je na Rusiju da ne koristi gas kao sredstvo političkog pristiska, a govoreći o pomoći i podršci Energetske zajednice Ukrajini istakao da prevazilazi energetski sektor i da predstavlja pomoć ukrajinskom narodu u jednom od najtežih trenutaka u njihovoj istoriji.

Kako se u Ukrajini trenutno odvija reforma sektora snabedevanja gasom, on je rekao da njegova zemlja želi da u tom procesu učestvuju evropske kompanije.

Učesnicima se obratio i komesar za proširenje Johanes Han, koji je čestitao članovima Energetske zajednice na jubileju, rekao da treba da ostanu zajednica i u narednih deset godina i obećao dalju podršku Evropske komisije.

Ugovor o formiranju Energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope potpisale su, 25. oktobra 2005. godine u Atini, predstavnici Srbije i Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Albanije i privremena misija UN za Kosovo, čime je definisano tržište električne energije i prirodnog gasa.

Ugovorom je stvoren jedinstven, stabilan i regulatorni okvir za prekograničnu trgovinu energijom jer su zemlje potpisnice prihvatile važeća opšta pravila u oblasti energije koja se odnose i na zaštitu životne sredine i konkurenciju.

Kada se Energetska zajednica jugoistočne Evrope i formalno priključi EU biće stvorena treća najveća energetska zajednica posle OPEK-a (Organizacija zemalja izvoznica nafte) i IAEA (Mđunarodna agencija za atomsku energiju).