Veća prava korisnicima kredita

Banke pune novca – građani gladni kredita, pa je olako zaduživanje bilo neminovno. Posle deset godina kreditne ekspanzije, više institucija "raščišćava" loše kredite nego što brine o novim.

Krajem 2011. donet je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji nalaže obračun rata po kursu po kojem je kredit i odobren. Takođe, i odredivost kamate bez jednostranog podizanja marže. Ako banke nisu odobravale pozajmice po tom principu pre donošenja tog zakona, sada moraju da ih usklade.

Radica Dimitrijević iz Narodne banke Srbije kaže da i kamatna stopa može da bude određena i odrediva. Ističe i da u strukturi kamatne stope, elemenat koji je promenljiv, ukoliko je promenljiva kamatna stopa, mora da bude ugovoren.

Upravo su ti promenljivi delovi kamate bili najveći problem, pa su i krediti na međunarodnom tržištu rasli sa rastom kamate na evro ili švajcarski franak.

U junu 2007, za iznos stambenog kredita od oko 71 hiljadu evra rata je iznosila oko 500 evra, a šestomesečni euribor bio je 4,25 odsto. Godinu dana kasnije, rata je bila 540 evra, a u februaru ove godine 352 evra, jer je euribor bio samo 0,13 odsto. U Sosijete ženeral banci kažu da imaju iste standarde za sve zemlje u kojima rade.

"Ukoliko imate fiksnu kamatnu stopu, vaša rata je ista prvog i poslednjeg dana otplate kredita", ističe Dejan Vučinić iz Sosijete ženeral banke.

Vučinić kaže da, kada je reč o promenljivoj kamatnoj stopi, margina banke je potpuno fiksna, a jedini promenljivi deo je euribor i dodaje da je rast i pad euribora uticao na visinu mesečne rate.

Dvehiljadite godine Srbija je imala 111 banaka, od kojih samo jednu stranu. Sada ih ukupno ima 30, a najviše je stranih. Mnoge koje su nestale nisu se fer ponašale prema klijentima, dugove su ostavljale državi, pa je bilo pitanje vremena ko će i kada uvesti red na tržište.

"U susednoj Mađarskoj je Vrhovni sud samim bankama naložio da samo u onim situacijama u kojima je to bio slučaj, vrate novac, ukoliko je to ponašanje bilo nefer. Ove izmene i dopune Zakona i regulative idu prilog većem stepenu zaštite kijenata, a i samim bankama jer će njihovo poslovanje biti transparentnije", smatra Mališa Đukić iz Beogradske bankarske akademije.

Od petog aprila, banke su dužne da ponude i olakšice klijentima zaduženim u švajcarcima. Rešenja su u rasponu od smanjenja mesečne rate za petinu do konverzije takvih kredita u evro i produženja roka otplate bez dodatnih troškova za klijente.