Zakon o izgradnji – brže investicije sa manje birokratije

Zakon o planiranju i izgradnji je odličan podstrek da konačno pokažemo da se propisani rokovi poštuju i da ono što je obećano postane vidljivo na terenu.

"Odmah po sticanju svih uslova imaoci javnih ovlašćenja, a to su EPS i javna komunalna preduzeća, imaju obavezu da dostave sve podatke. Veliki problem jeste sadašnje stanje u katastru, a naročito sa katastrom podzemnih instalacija", kaže Aleksandra Damnjanović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva.

Damnjanovićeva ukazuje da jedna od obaveznih stvari koje idu pre nego što se izvrši tehnički pregled objekta i upis prava svojine tog objekta u objedinjenoj proceduri u katastru nepokretnosti jeste upravo snimak podzemnih instalacija koje su izvedene.

Cilj podzakonskih akata jeste da se što više gradi i da birokratija ne koči investicije. "Više neće građanin imati ulogu kurira, ulogu kurira će sada imati državna uprava koja treba da se organizuje na takav način da pribavlja same podatke iz evidencije drugih državnih organa, a za potrebe investitora", ističe Dušan Vasiljević iz USAID-a.

Graditeljima je veliki problem bilo upravo kašnjenje u donošenju podzakonskih akata.

"To je u Srbiji u proseku skoro tri godine i to ostavlja pravni vakum, kada usvojite podzakonske akte u zakonom predviđenom roku ili pre, onda vi stavljate 'stop' na korupciju", ukazuje Ana Brnabić iz NALED-a.

Od 1. marta, kada počinje primena Zakona o planiranju i izgradnji, ne sme više da se zida bez građevinske dozvole.

"Ranije su inspektori mnogo više radili kancelarijski, ovog puta se to menja. I zakonom je određen minimum puta koliko  putainspektor mora da izađe na teren, a inspektori će po novim pravilnicima više vremena provoditi na terenu nego u kancelariji", ističe ministarka saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Zorana Mihajlović.

U resornom ministarstvu rade i na pravilniku, koji treba da precizira tehničke standarde za projektovanje i izgradnju stambenih zgrada.