Spoj poljoprivrede i turizma dobitna kombinacija

Genetski nemodifikovana hrana mogla da bude naša šansa na svetskom tržištu, a spoj turizma i poljoprivrede dobitna kombinacija za Srbiju, tvrde stručnjaci. Prednost Srbije je i to što je više od 600.000 malih domaćinstava zadržalo tradicionalan način proizvodnje, potpuno prirodno.

"Na primer, u EU ima 500 miliona potrošača, samo 10 odsto od njih, to je 50 miliona potrošača koji su odlučili da hoće da troše takvu hranu. Ta hrana tamo je skuplja od 30 - 50 odsto i eto vam tržišta. Ako bi se proglasila za stratešku delatnost poljoprivreda i u nju uložila 1,5 milijarda dolara onda bi odmah mogla da udvostruči tu proizvodnju samim tim i da udvostruči izvoz", objašnjava član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Branislav Gulan.

Za sada se voće i povrće bez pesticida uzgaja na 8.000 hektara.

"Imamo više od 1.000 organskih proizvođača u Srbiji i oni svakako imaju potencijal da razviju eko turizam i zdravstveni turizam. Ono što je stvarno potrebno to je jedan sistematičan rad na tome. Znači jedan plan", kaže Nada Mišković iz "Serbia Organika".

Volje da se iskoriste prednosti srpske poljoprivrde i zdrave hrane, ipak ima i to baš kroz turizam. Srbija je konkurisala za sredstva iz evropskih fondova za razvoj seoskog turizma.

"Korisnici će biti prvana i fizička lica, radi se o bespovratnim sredstvima do 65 odsto iznosa gde je maksimalne investicije do 300.000 evra, ali kažem 2015. sigurno treba da posvetimo postizanju tih minimuma standarda da bi mogli da konkurišu za takav vid podrške", ističe načelnik Odeljenja za ruralni razvoj pri Ministartsvu poljoprivrede Dragan Mirković.

Od prošle godine i država ponovo pomaže razvoj seoskog turizma. Izdvojeno je 20 miliona dinara, za koje mogu, do 15. novembra, da konkurišu svi koji su već investirali u to da na najbolji način prikažu srpsko selo.