Fiskalni savet: Nedovoljne uštede u budžetu

Fiskalni savet Srbije ocenio je da su zarade u javnom sektoru smanjene na dobar način, ali da nivo umanjenja penzija nije dovoljan.

Prema oceni Fiskalnog saveta, linearnim smanjenjem zarada u javnom sektoru za 10 odsto ostvaruju se osetne uštede, ali to još neće biti dovoljno da se u kratkom roku uspostavi održivi nivo državnih izdvajanja za zarade.

"Doslednom primenom drugih mera, pre svega smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru, u naredne tri godine mogao bi da se dostigne održiv nivo izdvajanja iz budžeta za plate", naveo je Fiskalni savet u saopštenju podeljenom novinarima.

Fiskalni savet je naveo i da nivo umanjenja penzija nije optimalan jer se dobijaju relativno male uštede.

"Nakon umanjenja, penzije će ostati na nivou koji je znatno viši od ekonomske mogućnosti privrede da ih finansira", navodi se u saopštenju.

Fiskalni savet je istakao da je smanjenje plata i penzija prvi korak za izbegavanje krize javnog duga, ali da je uz to neophodno i rešavanje problema javnih preduzeća i državnih banaka, smanjenje sive ekonomije i sprovođenje strukturnih reformi.

"Rastući fiskalni deficit i javni dug ukazuju na to da je trenutno stanje javnih finansija u Srbiji neodrživo. Dodatni problem koji preti da potpuno uništi javne finasije Srbije je neuspešno poslovanje javnih preduzeća i državnih banaka", naveo je Fiskalni savet.

Zbog svega toga, dodaje se, potreban je potpuni zaokret u vođenju fiskalne politike, ali i upravljanju javnim preduzećima i bankama jer je alternativa kriza javnog duga, a to znači pad BDP-a od oko 10 odsto, visoka inflacija, depresijacija dinara i veliki pad životnog standarda.

Fiskalni savet je naveo da usvojeni rebalans ukazuje na to da će stvarni deficit budžeta Srbije u 2014. iznositi oko 300 milijardi dinara, iako je u samom rebalansu prikazana njegova znatno manja vrednost.

Rebalansom budžeta formalno je predviđen deficit od 225 milijardi dinara, ali on uključuje sve troškove koje država ima usled lošeg poslovanja javnih preduzeća i državnih banaka i neke rashode koji se finansiraju iz projektnih zajmova.

Navodi se i da su rebalansom budžeta za 2014. znatno povećani rashodi za različite subvencije, što u pojedinim slučajevima može biti veoma opasno.

Povećanje subvencija je posledica lošeg planiranja, ali i pojave novih rashoda za te troškove tokom godine, naveo je Fiskalni savet i dodao da i pored toga što je država ostala dužna bankama oko osam milijardi dinara po osnovu realizovanih subvencija za kredite za likvidnost, kao i 1,6 milijardi dinara reciklerima, taj dug nije bio uključen u budžet.

Fiskalni savet smatra da bi prilikom izrade budžeta za 2015. godinu trebalo da budu uključeni svi rashodi države i da budu jasno prikazani.

EPS je "najveća opasnost po javne finansije"

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je da je vrlo skeptičan u vezi sa procenom da je realno očekivati da javna preduzeća u budžet uplate 150 miliona evra iz dobiti.

Petrović je ukazao da najveća javna preduzeća, kao "Srbijagas", prave gubitke, a "Elektroprivreda Srbije" je na ivici da počne da uzima pare iz budžeta.

Prema njegovim rečima, EPS je "najveća opasnost po javne finansije" zbog gubitaka koje pravi, a koji bi mogli da se prevale na budžet što javne finansije neće moći da izdrže.

Petrović je ukazao da bi to bio veći problem i od "Srbijagasa", koji budžet neplanirano košta više od devet milijardi dinara.

Možda bi novac u budžet, smatra Petrović, mogao da uplati "Telekom Srbija", ali i tom preduzeću stalno pada vrednst, te bi ga zato, kako je ocenio, trebalo prodati.

Međutim, napomenuo je Petrović, prodaja "Telekoma" ne bi rešila problem budžetskog deficita, nego bi privremeno popunila "rupu", nakon čega bi deficit nastavio da raste.