Vučković: Ne bi iznenadilo smanjenje penzija

Treba sačekati sa konkretnim proračunima nove vlade, novog-starog Ministarstva finansija, rekao je Vučković novinarima nakon predstavljanja časopisa Makroekonomse analize i trendovi (MAT), čiji je urednik.

Vučković je, kako prenosi Beta, rekao da je veoma zahtevan zadatak da se u ovoj godini u budžetu uštedi 400 miliona evra, napominjući da na novoj vladi ostaje da predloži gde će se ta ušteda ostvariti.

"Verovanto će to biti na rashodima pošto prostora za povećanje prihoda nema puno, osim uterivanja sive ekonomije u legalne tokove", rekao je urednik Makroekonomske analize i trendovi.

Prema rečima Vučkovića, do ušteda kod mase plata javnom sektoru i penzija se može doći na više načina i zato je potrebno napraviti planove.

Kod penzija je, kako je istakao, potrebna i dugoročna penzijska reforma sa promovisanjem dužeg radnog staža i na neki način smanjivanjem efekta koji ljudi imaju kada rano odu u penziju.

"Jasno je da u javnom sektoru imamo višak zaposlenih i da će do smanjenja mase plata jednim delom doći i otpuštanjem viška radnika. Za to su potrebni planovi, neke ad hok mere, neko linearano smanjenje broja u čitavom javnom sektoru nije dobro. To se pokazalo", rekao je Vučković.

Koordinator istražvačkih projekata MAT-a Stojan Stamenković ocenio je da je najteži problem za dugoriočnu fiskalnu konsolidaciju koji treba rešiti stvaranje održivog penzijskog sistema.

Dugoročna fiskalna konsolidacija mora biti bazični zadatak za novu vladu, uz hitno usvajanje (izmena) zakona o radu, o stečaju i o privatizaciji, rekao je Stamenković.

Rekao je da u MAT-u procenjuju da bi budžetski deficit, bez dodatnih mera u drugoj polovini ove godine, mogao da bude za oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda veći od planiranih 7,1 odsto.

"Taj jedan odsto je iznos od 400 miliona evra o kojem se govori", rekao je on.

Stamenković je istakao da je izazov za vladu kako doći do tako velike uštede bez redukcije najvećih izdataka budžeta - zarada u javnom sektoru i penzija.

"Ukoliko bi se kresale samo plate u javnom sektoru, procenjujemo da bi smanjenje zarada moralo da bude izuzetno visoko, verovatno veće od 20 odsto, pa se postavlja pitanje da li je to opravdano i izvodljivo", navodi se u novom broju MAT-a i postavlja pitanje da li je povećanje prihoda kroz povećanje naplate poreza realna alternativa.