Manje kamate, konkurentnija privreda

Srbija je jedna od zemalja s najvišim kamatama, kako onih koje se nude za štedne uloge, tako i za bankarske pozajmice privredi i stanovništvu. Da li je moguće ograničenje kamata u našoj zemlji što ovih dana, na primer, u Hrvatskoj inicira tamošnja vlada?

Da li je jedna godina čistih računa, kako srpski zvaničnici nazivaju mere za uranoteženje proizvodnje i potrošnje, dovoljna da izbriše minuse koji su stvarani poslednjih 50 godina.

To neće biti lako, a razlike su najvidljivije kod visine bankarskih kamata, u šta se uverio jedan austrijski investitor.

"Ja za jedan kredit u Austriji platim 2,17 odsto kamate, a ovde u Srbiji imam situciju da za kredit, ako bih ga redovno servisirao, imao bih devet odsto kamate, a sad kad smo u difoltu, imamo kamatu od 18 odsto", kaže Aleksander Simonig, investitor iz Austrije.

Da kamate moraju naniže, svesni su i u Vladinom telu za oporavak industrije. Jer, nema konkurentne privrede uz visoke kamate.

"Mislim da se određene rezerve kriju i u drugačijoj monetarnoj politici. Ta drugačija monetarna politika značila bi postepeno snižvanje referentne kamatne stope a značila bi i vraćanje selektivnih kredita iz primarne emisije za podsticanje rasta proizvodnje", kaže Bojan Dimitrijević iz Nacionalnog saveta za reindustrijalizaciju.

Trenutna početna kamata NBS je 11 odsto. Referentna kamatna stopa kako je drugačije zovu jeste cena novca koju NBS plaća bankama kroz hartije od vrednosti i na taj način reguliše količinu novca u opticaju i utiče na inflaciju.

Na pitanje da li će Srbija ograničiti visinu kamata - takva inicijativa već postoji u Hrvatskoj - iz Narodne banke odgovaraju da Srbija ima drugačiji ekonomski model od suseda.

Narodna banka Srbije saopštava da ograničavanje kamatnih stopa nije u saglasnosti sa strategijom ciljanja inflacije koju NBS sprovodi.

"Ono što je bitno za NBS jeste da kroz očuvanje makroekonomske stabilnosti, stabilno niske inflacije i stabilnosti finansijskog sistema indirektno utiče da se kamatne stope prilagođavaju nižem nivou. To će istovremeno omogućiti i da banke prikupljaju više dinarske štednje uz niže kamate i da ta sredstva plasiraju privredi pod povoljnijim uslovima", navodi NBS.

Iako je u Srbiji osnovna kamata gotovo dvostruko veća nego u zemljama u okruženju, ni ekonomisti nisu za administrativno ograničavanje kamata jer bi to, kažu, narušilo ponudu i tražnju.

"Najbolje rešenje je koordinirana politika Narodne banke, fiskalna politika i monetarna politika na planu određivanja politike cena velikog broja proizvoda gde postoje monopoli, pre svega, komunalnih usluga", kaže dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić.

Kamata na štednju u Srbiji privukla je oko 300 miliona evra uloga stranih držvljana. Takođe strani investicioni fondovi i banke obrnuli su milijarde evra kupujući naše hartije od vrednosti u dinarima, jer im je zarada bila veća nego u matičnim zemljama. Koliko će to potrajati, zavisi od stepena inflacije i smanjenja rizika poslovanja u našoj zemlji.