Slobodne zone protiv nezaposlenosti

U Srbiji svakodnevno raste broj nezaposlenih, a proizvodnja je sve manja. Da bi se taj trend prekinuo potrebne su investicije, zbog čega ulagačima moraju da se ponude uslovi poslovanja bolji nego u zemljama u okruženju.

"U Srbiji je sve birokratično, to je jedna tema o kojoj političari moraju razmisliti ubuduće, da ima što manje papira da se ne mora sve 5,6 puta aneksirati", kaže generalni direktor kompanije "Drekselmajer" Miro Vidošević.

Rešenje za takve probleme delimično je u slobodnoj carinskoj zoni, a kompanije koje rade u slobodnoj zoni imaju daleko manje troškove poslovanja od onih koje rade van nje.

Razlog je što su oslobođeni određenih poreza i taksi, a istovremeno im je i postupak carinjenja olakšan.

Slobodne zone su infrastrukturno opremljene. U svetu ih ima oko 10 hiljada, a interesantno je da su nedavno, po oceni Fajnenšel tajmsa, dve iz Srbije, Pirot i Zrenjanin, svrstane među 50 najpovoljnijih mesta za ulaganje.

"Lokacija je vrlo blizu Rumunije, s jedne strane, a sa druge Beogradu i Novom Sadu, kao najvećim potrošačkim centrima u zemlji, blizu je auto-puta koji polazi sever-jug i uskoro će imati direktnu kopču sa njim", ističe direktor Slobodne zone Zrenjanin Branislav Malagurski.

Osim olakšica propisanih zakonom, lokalne samouprave imaju pravo da investitore u slobodnim zonama oslobode plaćanja raznih lokalnih dažbina. Na prvi pogled to znači da će opštinski budžet biti uskraćen za te prihode. Ipak, prednosti su mnogo veće.

"To su takse, porezi i doprinosi koje lokalna samouprava ima mogućnosti da naplati zapošljavanjem svojih građana, povećavajući promet, otvarajući mogućnost za drugi razvoj - intelektualni, infrastrukturni, turistički", objašnjava gradonačelnik Zrenjanina Ivan Bošnjak.

"U ovom momentu možda najjače firme rade u slobodnim zonama u Srbiji, tako je u 2011. godini izvoz iz slobodnih zona je bio oko 500 miliona evra, dok je promet bio milijardu i 300 miliona evra", ističe Milan Ristić iz Uprave za slobodne zone.

U Srbiji trenutno postoji 11 slobodnih zona, u kojima radi 10 hiljada ljudi. Osim što bi uskoro trebalo da bude formirana još jedna zona, plan je i da se u naredne dve godine broj zaposlenih poveća za još 6000 ljudi.