Nemački sud spasava evrozonu

Odluka nemačkog parlamenta i ratifikaciji Evropskog stabilizacionog mehanizma uz manje ispravke potvrđen u Ustavnom sudu Nemačke, čime je uklonjena ključna prepreka za rešavanje krize u evrozoni. Odluka je oporavila berzanske indekse i ojačala evro, ocenjuju analitičari.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je "ovo veliki dan za Evropu i za Nemačku" i da će, iako se Evropa još uvek nalazi u krizi, ova odluka Ustavnog suda pomoći da se krene korak napred.

Zemlje koje se suočavaju sa dužničkom krizom će tako od sredine naredne godine dobijati pomoć iz Evropskog stabilizacionog mehanizam (ESM), koji će zameniti privremeni Evropski fond za finansijsku stabilnost, koji je trebalo da počne da deluje od 1. jula.

Za normalno funkcionisanje ESM-a potreban je novac Nemačke, kao najveće evropske ekonomske sile, zbog čega je njegov opstanak zavisio od odluke Ustavnog suda te zemlje.

Ustavni sud je u zakon ubacio odredbu da isplatu novca Evropskom stabilizacionom mehanizmu treba da odobri stalni nemački predstavnik u ESM-u i da sve bude u skladu da međunarodnim pravom.

Prema zakonu, stav stalnog nemačkog predstavnika treba prvo da odobri nemački parlament, ali još uvek nije jasno da li su sudije Ustavnog suda mislile na zasedanje Bundestaga ili samo parlamentarni odbor za budžet.

Takođe, o svim odlukama, isplatama i aktivnostima ESM-u treba da budu informisani članovi kako Donjeg doma Bundestaga, tako i Gornjeg savetodavnog doma Bundesrata, što je u suprotnosti sa pravilima rada stalnog fonda za pomoć.

Kada predsednik Nemačke Joakim Guk potpiše zakon, otvoriće se mogućnost da Nemačka uplati novac na račun ESM-a, a maksimalna cifra je zakonom ograničena na 190 milijardi evra.

Evropski stabilizacioni mehanizam biće napunjen sa 700 milijardi evra, ali će na pozajmice zaduženim zemljama moći da ode najviše 500 milijardi.

Zakon osporavan peticijom 37 hiljada Nemaca

Nemački parlament je krajem juna, dvotrećinskom većinom usvojio zakone o ratifikaciji Evropskog stabilizacionog mehanizma i Evropskog fiskalnog pakta.

Odluku nemačkih vlasti osporavalo je 37 hiljada građana koji su podneli tužbu Ustavnom sudu, jer se ne slažu sa idejom da su po zakonu obavezni da plaćaju porez kojim će se puniti Evropski fond za pomoć susednim zemljama u nevolji.

To je zahtev za promenu zakona sa najvećim brojem potpisa koji je u istoriji stigao u Ustavni sud Nemačke.

​​Nezadovoljstvo u Nemačkoj stanjem u evrozoni dostiglo je vrhunac prošle sedmice kada je predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi saopštio da će ova institucija kupovati neograničenu količinu obveznica država članica u kako bi pomogla onima koji plaćaju previsoke kamate za pozajmice na tržištu.

Nemačka Bundesbanka je upozorila da se to takva operacija svodi na finansiranje država štampanjem novca.

Nemački političar Peter Gauvajler, poznati evroskeptik je posle ovog zahteva Dragija istakao da Ustavni sud ne treba da podrži ratifikaciju Evropskom stabilizacionog mehanizma sve dok Evropska banka ne povuče plan o kupovini državnih obveznica.