Sigurnost uloga važnija od zarade

Od početka ekonomske krize, kamate na deviznu štednju u Srbiji gotovo su prepolovljene. U 2011. godini, pale su oko 0,4 odsto, a u prvih pet meseci ove godine 0,1 odsto. Međutim, i sa tim blagim padom, Srbija je i dalje vodeća u Evropi po visini kamatne stope, građani sve više štede, pa je devizna štednja u poslednje četiri godine porasla za dve milijarde evra.

Dok Nemac u proseku štedi 40.000 evra, Srbi u banci čuvaju 40. deo toga – 1.000 evra. U Nemačkoj je prosečna kamata oko 1,5 odsto, u Srbiji tri puta veća, pet odsto. Međutim, bilo je i boljih vremena za naše štediše.

Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka Srbije kaže da su 2008. i 2009. godine kada je velika kriza počela, naše banke sve teže dolazile do dugoročnih izvora na međunarodnim tržištima i tada je devizna štednja postala najbolji izvor za te dugoročne kredite, pre svega stambene.

"Kamatna stopa tada bila i do devet odsto u nekim bankama, što je bilo nesvakidašnje, i to je bilo lepo za građane, ali je bilo veoma loše za banke jer je to bio veliki trošak za banke", rekao je Dugalić.

Ko je 2008. godine, na primer, oročio na godinu dana 5.000 evra mogao je sebi od kamate da obezbedi letovanje.

Danas sa istom sumom i znatno nižom kamatom, možda možete u neku srpsku banju. S druge strane, visoke kamate na štednju poskupljivale su pozajmice građanima i privredi. Zato je prošle godine, čak i Narodna banka Srbije pozivala banke da smanje kamatne stope na devizne uloge.

"Sad je taj period kada bi trebalo banke koje su uzele štednju za 5 odsto da kažu dobro, sada možemo da damo kredit i za 7, 8, 9 odsto. Međutim, svedoci smo da to i nije rezultiralo nekom pojeftinjenju kredita", kaže Dušan Uzelac sa sajta Kamatica.

Kamate na oročenu štednju na godinu dana kreću se od 2,75 odsto do 5,5 odsto. Iako na godišnjem nivou kamate padaju u proseku oko pola procenta, štednja građana Srbije dostigla je osam milijardi evra.

"Osnovni kriterijum kojim su se građani rukovodili pre nekoliko godina, visina kamatne stope, sada je promenjen i na prvom mestu je sigurnost, tako da imamo zanimljivu situaciju da dve banke koje su vodeće našem tržištu imaju i najveću deviznu štednju, a tamo kamatne stope nisu najviše", objasnio je Dugalić.

U Udruženju banka kažu da kamate u narednom periodu neće rasti i da može da se očekuje čak i blagi pad. I pored toga, Srbija i dalje nudi najbolje uslove za štednju u regionu, ali i u Evropi.

U Hrvatskoj kamata ne prelazi 2,4 odsto, a u zemljama Evrospke unije 2,7 odsto. Zbog toga su ranijih godina mnoge štediše iz tih zemalja oročavale depozite u bankama u Srbiji.