Birokratija, prepreka stranim investitorima

Međunarodni sajam investicija u Beogradu završen je sinoć. Neka od pitanja na koje je 50 izlagača iz zemlje i inostranstva pokušalo da odgovori, bila su kako privući strane investicije i šta je potrebno uraditi da bi se uredilo tržište nekretnina.

Iako je, sudeći po studiji Svetske banke za dobijanje građevinske dozvole u Srbiji potrebno 19 procedura i 20 različitih dozvola, za razliku od Velike Britanije, na primer, gde je za to potreban jedan papir, strani investitori u Srbiji vide mnogo mogućnosti za poslovanje.

Neil Sloam Brajan iz londonske kompanije "Lak end" ocenjuje da Srbija izlazi iz krize i da su ovde cene među najnižima koje dobijaju.

"Nadam se da će Srbija ući i na evropsko ekonomsko tržište. Voleli bismo da dovedemo više ljudi iz Velike Britanije da ovde ulažu, jer trenutno u Londonu nema gde da se investira", navodi Brajan.

Ipak, ističe da je teško snaći se kroz zakone i propise. "Nadam se da će se uz pomoć Vlade Srbije promeniti zakoni kako bi bili malo sigurniji za ulagače, pa će ih biti više", kaže Brajan.

Gotfrid Hakbart ispred preduzeća "ERA" iz Austrije tvrdi da je ta zemlja posebno zainteresovana za ulaganja u građevinske objete, poslovne razvojne projekte.

"Bilo dobro da nema mnogo birokratskih prepreka i da nam ne bude teško da nađemo kompanije u koje bismo ulagali", ističe Hakbart.

Albanski izlagači predstavili su jedan od najvećih projekata u regionu - "Tirana biznis park".

"Beograd je veliko tržište kao i Srbija sa mnogo velikih kompanija koje su tu locirane. Naša je namera da privučemo što više firmi, da dođu u Albaniju i vide da li su zainteresovani za to tržište", kaže Blerta Vula iz "Tirana biznis parka".

Domaćim investitorima koji grade stanove, kako navode, posao otežavaju veliki nameti na gradnju, koji znatno poskupljuju cenu kvadrata, tako da prodaja ide loše, iako samo Beogradu postoji veliki broj potencijalnih kupaca.

Ljiljana Potkrajac iz "Aramond Dunavske terase" kaže da sistemu u Srbiji uvek nedostaje još jedan papir.

"Košta nas vreme, košta nas projekat, neprilagođena regulativa i to sve na kraju povećava cenu kvadrata, što se odrazi na kraju na kupce", objašnjava Ljiljana Potkrajac.

Gradovi i opštine Srbije, banke, investicioni fondovi i izvođači radova predstavili su investicione projekte, projekte stambenih i poslovnih kompleksa, industrijske zone i mogućnosti za ulaganje u obnovljive izvore energije, industriju i poljoprivredu.