Priča o Stefanu

Dok traje školska godina Stefan Stevanović, slepi dečak iz okoline Doljevca, najviše vremena provodi uz računar, zvučne knjige i štampač sa Brajevom azbukom. Sva ta pomagala umnogome su mu, kako kaže Stefan, olakšala život.

"Ne moram da zamaram drugove ili roditelje da mi čitaju, pošto posle nastave odslušam sve na disku, a mogu i da pišem Brajevom azbukom u školi", ističe Stefan.

Osmogodišnju školu u Zemunu završio je kao đak generacije, a prve dve godine Gimnazije "Svetozar Marković" u Nišu sa svim peticama.

Iako su zbog teške bolesti još dok je bio beba njegove oči zamenjene protezama, nije mu teško da nahrani stoku i pomogne roditeljima i sestri u svakodnevnim kućnim poslovima.

"Nijedan posao mi ne pada teško. Naravno, neke manje volim, a neke više. U svakom slučaju, nije mi problem da pomognem roditeljima", kaže Stefan.

Od rodnog Šarlinca do škole u Nišu, Stefan svakodnevno sam putuje autobusom 20 kilometara. Roditelji ga ispraćaju, a drugovi dočekuju.

Stefanova drugarica Natalija Verović kaže da se svi u školi i van nje sa njim druže.

Psiholog u gimnaziji Dragana Radosavljević ističe da Stefana, i pored problema koji ima, svi nastavnici doživljavaju kao svu ostalu decu.

"Ono na šta sam posebno ponosna jeste činjenica da ga ostali učenici doživljavaju kao sebi ravnog i bez razlika", dodaje Radosavljevićeva.

Stefan je, kako kaže, veoma zadovoljan u gimnaziji, a kada je završi čeka ga ispunjenje dečačkog sna - da upiše Pravni fakultet u Beogradu i jednoga dana postane sudija.