Medijska radijacija opasnija od Fukušime

U svom izveštaju za 2010. godinu, Savet Republičke radiodifuzne agencije (RRA) stavio je nekoliko primedaba na rad Javnog servisa. Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić je uzvratio da program RTS-a zaslužuje Nobela, s obzirom na kadrove i sumu u kasi državne televizije, piše Politika u tekstu "RRA protiv RTS-a", autora Aleksandra Apostolovskog.

Konstatujući da RTS nema raznovrstan i balansiran program, Savet RRA akcenat je bacio na nedovoljno prisustvo nezavisnih produkcija, mali procenat Kulturno-umetničkog i dečjeg programa, u odnosu na Informativni i zabavni. Generalnom direktoru Aleksandru Tijaniću zameren je i veliki broj repriza koje se emituju.

U polemici o tom izveštaju, zamenik predsednika saveta RRA Goran Karadžić i Aleksandar Tijanić komentarisali su i stanje na medijskom nebu Srbije.

Politika: Kakvu je zapravo poruku RRA uputio Javnom servisu?

Karadžić: To su činjenice do kojih se došlo tokom 365 dana, 24 sata dnevno. Mislim da je ovaj izveštaj važan za RTS i da treba da mu pomogne da uoči slaba mesta. Mi smo u svom zaključku rekli da ima stvari koje je RTS radio dobro, radio manje dobro i negde gde nije odgovorio na ono što zakon traži, a to je pre svega količina nezavisne produkcije.

Politika: Kolega Tijaniću, kako ste Vi shvatili izveštaj RRA?

Tijanić: Ton i tajming ove poruke su krajnje upitni. Na dan kada ste izabrali novi Upravni odbor RTS-a, vi takvu grupu ozbiljnih ljudi od karijere i imena šaljete na novi, odgovoran i zahtevan posao objavljujući jedan od najtežih napada na sve što je do sada uradio RTS. Otprilike, kao uputstvo za postupanje sa tom „rts bandom" koja je unesrećila nekada srećni Javni servis. Zar to pismo nije moglo da sačeka jedan dan? Zar smo iz medija morali da saznamo šta ugledni RRA, i ovaj put, misli o Javnom servisu? To je s one strane dobrog ukusa i dobrog odnosa prema novom sastavu Upravnog odbora. Zli jezici bi rekli da je to demonstracija bezobrazne višegodišnje prakse uzajamnog platonskog animoziteta ili dresure menadžmenta RTS-a. Ne mislim tako. Bar ne u potpunosti.

Politika: Koji Vam se deo izveštaja učinio „upitnim"?

Tijanić: Gotovo sve. Nema ni reči o drugom javnom servisu iz Novog Sada jer su članovi RRA, pretpostavljam, zadovoljni njihovim radom. Nema ni reči da država Srbija, suprotno evropskim propisima, nije svom Javnom servisu obezbedila - stabilan i dovoljan izvor finansiranja. Nema razumevanja da je pretplata pala na 44 procenta od moguće naplate. Nikada ni reč nisu izgovorili što država uzima 25 miliona evra raznih harača, doprinosa i PDV-a od ubogaljenog RTS-a. Čini mi se, ali po običaju grešim, da nikada ovako gorke ocene neki članovi RRA nisu izgovorili na račun komercijalnih televizija koje su, nesmetano a nemilice, emitovale najskaradniji program na svetu. Od srpskog medijskog prostora napravljena je televizijska otomanska imperija s deset turskih serija, deset megapatoloških rijaliti programa. Do pre mesec dana takvi su kažnjavani prekršajno od RRA, a nas kažnjavaju za sekundu prekoračenja reklamnog vremena.

Politika: Gospodine Karadžiću, kako komentarišete ove primedbe?

Karadžić: Nije tačno da RRA nije reagovala u slučaju skaradnih programa. Naprotiv. Reagovala je brzo, odlučno i u okviru svojih zakonskih ovlašćenja. I mora da bude jasno da RRA nije prošle godine podneo jednu prijavu zbog jedne sekunde protiv RTS-a. Za prekršaj Zakona o oglašavanju u 2010. podneto je ukupno 1.614 prekršajnih prijava protiv RTS-a, a za prekršaj na Drugom programu podneta je 861 prijava što je ukupno 2.475 prekršaja Zakona o oglašavanju. Tu je kršenje kodeksa o ponašanju emitera. Kada je reč o drugom javnom servisu, RTV Vojvodina, isti ovakav izveštaj o njihovom radu naći će se na narednoj sednici Saveta. U isto vreme, bez obzira na to što gospodin Tijanić ovaj izveštaj doživljava vrlo emotivno, moram da kažem da RRA ima veliko razumevanje za situaciju u kojoj RTS posluje. Svesni smo svih problema koji su nasleđeni iz ranijeg perioda, od broja zaposlenih, do razorenih kapaciteta 1999. godine i nije nam bila namera da ovim izveštajem otežamo rad RTS-u već baš naprotiv.

Tijanić: Hvala na pomoći. Ovakvoj. Mi osporavamo vaš metod analize. Mi smatramo neprihvatljivim da su vaši kriterijumi neuporedivo blaži prema višedecenijskim trovačima srpskog medijskog prostora.

Karadžić: Zašto mislite da Zakon za vas ne važi?

Tijanić: Da li vi mislite da zakon za vas važi? Važe li za vas kodeksi ponašanja regulatornih tela? Nama prebacujete sekundu više reklama, a onda odvedete na „Bahus" pedeset ljudi iz regionalnih RRA i tu vam večeru plati medijski tajkun.

Karadžić: Koji to zakon zabranjuje večeru?

Tijanić: Lep argument, ali nije za sve uzraste. Zakon zabranjuje i da Srbija postane medijska kolonija. Jeste li vi prespavali doba kad su jedan domaći tajkun i jedan stranac postali vlasnici po dve televizije uprkos zakonima? Sad su Grci, uz pomoć jednog Nemca, pregazili u gledanosti domaćeg, teško otrovanog tajkuna, i kreću na nas u tandemu Foks i B92, s jedne, i Pink i Avala s druge strane.

Karadžić: To što govorite je vaš doživljaj stvarnosti. Činjenice i tu govore drugačije.

Politika: Ako smo, kako kažete, kolonijalna medijska zemlja, da li vi sebe doživljavate kao borca protiv kolonizatora, upravo korišćenjem oglasnog prostora?

Tijanić: Svakom dobronamernom građaninu Srbije danas je jasno da smo svi zajedno izloženi medijskoj radijaciji prema kojoj su Fukušima, Hirošima i Černobilj obične prehlade. Posle sedam godina načelu ovog Javnog servisa, moram javno da pitam - čiji je učinak na srpsko javno mnjenje pozitivniji? Moj ili Karadžićev? Ko je od nas dvojice stimulisao društvenu patologiju i bašibozluk? Prostakluk i hipnozu?

Politika: Gospodine Karadžiću, ovo su ozbiljne optužbe.

Karadžić: Nisu to ozbiljne optužbe već samo lično viđenje gospodina Tijanića i ja ne želim da na to odgovaram, ali evo samo nekoliko reči. Nije RRA određivao koliko će biti emitera u Srbiji, nego Ministarstvo telekomunikacija. A to kako gospodin Tijanić doživljava prirodu komercijalnih emitera zaista nije na meni da komentarišem. Koliko on spočitava to što se emituju strane serije, toliko se RTS-u mogu spočitavati reprize. Ako se na moje pitanje, zašto RTS ima više od 2.000 prekršaja da odgovor: „Vi ste večerali sa Željkom Mitrovićem", onda to znači da se krupnim rečima potkrepljuju najslabiji argumenti. U isto vreme RRA ima ozbiljne probleme, jer ono što javnost očekuje od RRA nije u korelaciji sa zakonom.

Tijanić: Vi niste uradili ništa jer vam, navodno, zakon vezuje ruke. Odjednom, kao da vam je neko ili nešto veoma moćno naručilo akciju, vi možete sve, a zakon se nije promenio. Neko je očigledno shvatio da ove emisije nisu sociologija ili psihijatrija, već čista politika koja odgaja generacije za novi val populizma i demagogije.

Karadžić: Ne znam odakle vam ideja o nekakvim naručenim akcijama, a Savet sebe nikada nije doživljavao kao isključivo represivan organ. Zato su i naše mere uvek bile postupne. Što se tiče kodeksa, imate oko 1.400 prekršaja u prošloj godini i oni se više od 90 odsto odnose na činjenicu da ste koristili latinicu, a da kao javni servis morate da koristite ćirilicu.

Tijanić: Divno. Na toj primedbi dokazaću kako i koliko manipulišete takozvanim činjenicama. Programi koje snima i radi sam RTS obavezno su na ćirilici. U programima koje kupujemo ili su produkcija nezavisnih agencija, proizvođači sami biraju pismo. Ako hoćete da zabranite latinicu, pošaljite nam sutra još jedno pismo na ćirilici. Moj problem s vama proističe iz nerazumevanja vaše uloge da olakšate rad ne samo komercijalnim stanicama, sa čijim vlasnicima, očito, stojite dobro, već i s Javnim servisom, sa čijim direktorom očito stojite loše.

Politika: Ako tvrdite da smo pod medijskom kolonizacijom, a pomenuli ste da privatne televizije truju decu - zašto je na RTS-u nedovoljan procenat Dečjeg i Školskog programa u odnosu na Informativni program i Vesti, što može da se shvati kao ozbiljna zamerka?

Tijanić: U najtežim uslovima za rad, pri platama koje ne prelaze 40.000 dinara u proseku, u nedostatku tehničkih sredstava, srušenim zgradama i u Vojvodini i ovde, srušenim predajnicima, strahovitim padom kreativnosti ovih generacija novinara i autora, promene mentaliteta, shvatanja i ukusa dece, visoke cene proizvodnje, nisam srećan rezultatom, ali sam prinudno zadovoljan. Sad smo angažovali legendarnog Timotija Bajforda, kao savetnika za Dečji program i videćete od jeseni njegov učinak. Imajte na umu da Prvi program ne može da ima dovoljno Dečjeg programa, jer je to ofanzivni, borbeni program.

Karadžić: Borbeni?

Tijanić: Borben u smislu da nije ni zabavni ni dečiji. Drugi program je program kulture i dečjih emisija. Na Prvom programu emitujemo subotom i nedeljom tri sata "Diznija".

Karadžić: Govoreći o kolonijalizaciji, treba da kažemo sledeći podatak: da je u dečijem programu RTS-a 80 odsto emisija strane produkcije.

Tijanić: Nećete verovati, Srbi nisu poznati po pravljenju crtanih filmova.

Karadžić: Kod Naučno-obrazovnog programa situacija je identična, strana produkcija zastupljena je 80 odsto. To su činjenice, ako govorite o kolonizaciji.

Tijanić: Ako je pretplata pala na 44 procenta, a napominjem da je samo u Beogradu prošlog meseca bila 70 procenata i Novom Sadu oko 60, sve zakonske obaveze možemo da ispunjavamo s jedva polovinom potrebnih programskih procenata. Šta je normalnije nego da RRA konstatuje tu činjenicu i oštro zatraži od države da nam obezbedi uslove za rad, pa onda zajedno da traže programske kvote. Nađite mi takvo pismo RRA upućeno državi? Stičem utisak da stabilan Javni servis Srbije smeta centrima moći i nekim savezima elita. Naplata pretplate u Hrvatskoj je godinama viša od 90 procenata.

Politika: Koliki budžet ima Hrvatska nacionalna televizija?

Tijanić: Dva i po puta veći od RTS-a. To je stvar koja se ovde krije. Uostalom, nije RTS zadužen da naplaćuje preplatu. On je nije ni raspisao Zakon o pretplati je donet 2002. godine u Vladi Zorana Đinđića. Pretplatu, kao i svaki zakon, mora da sprovede država. Mi plaćamo procenat elektroprivredi i oni su uzimali osam miliona evra godišnje za uslugu naplate pretplate. Onda jedan krug mrzitelja RTS-a uzme i piše po forumima i kolumnama kako je njima program HRT-a „baš fensi i kul". Fensi i kul, a? Pitajte TV kritičare iz Zagreba šta misle o tamošnjem Javnom servisu. Ako baš hoćete, pitajte i nekog Srbina iz Hrvatske kako mu je ovih dana dok gleda program HRT-a. Takav rečnik smo ovde izbacili pre deset godina.

Politika: Da li je i Pink kažnjavan?

Karadžić: Protiv Pinka je prošle godine podneto 1.248 prijava. Ali, uopšte neću da se bavim Pinkom, jer smo ovde pozvani da razgovaramo o izveštaju Saveta RRA koji se odnosi na RTS. Kada pričate o pretplati, šta ste vi kao RTS učinili da se poveća naplata? Vi ste najmoćniji medij u Srbiji, i na tome vam svaka čast, kapa dole. Da li ste prekinuli neku od svojih serija velike gledanosti na čemu vam, takođe, čestitam i da objavite neki spot i kažete svima u Srbiji, počnite više ljudi da plaćate pretplatu.

Tijanić: Samo izrazito inteligentni ljudi smatraju da se jakom propagandom neki vid poreza može učiniti izrazito popularnim. Ja sam glup, ja mislim da propagandom nijedan porez ne može da se popularizuje. Mislim da su ljudi u krizi, da zakoni nisu dobri. Mislim da je osnovno pitanje za srpsku javnost i državu - ukinite RTS na mesec dana i posmatrajte čemu ste izloženi. Bez RTS-a, sledećoj generaciji naše dece izrašće kažiprst na čelu.

Karadžić: To nije porez. To je nešto što građani u svim civilizovanim zemljama plaćaju kao što plaćaju zdravstveno osiguranje bez obzira na to da li su bolesni ili ne. Ali, jeste li vi ikad napravili akciju preko vaših programa, plaćajte pretplatu? Kao što svi građani u Evropi plaćaju za svoj javni servis imali televizor ili nemali?

Tijanić: Smatrali smo da je najbolji način reklame za RTS vraćanje poverenja milionskog gledališta. To smo uspeli. Šest godina smo najgledanija srpska televizija sa solidnim radio-programima. Kad na to dodate najuspešniju srpsku marketinšku akciju - "Evrosong", pa izgradnju Avalskog tornja, pa Sigurnu kuću za žene i decu, pa celodnevni digitalni program posvećen kulturi, pa akciju zaveštanja organa... Mi pokazujemo: građani, evo kuda ide vaš novac. Teško se živi, a protiv RTS-a traje neprekidna, dobro organizovana akcija komercijalnih stanica i političkih moćnika s kojima imaju zajedničke interese.

Karadžić: Sve to, ipak, nije razlog da zapadate u teoriju zavere. Nemojte misliti da RRA ima nešto protiv vas. Primite ovo istraživanje kao nešto što treba i vama da pomogne. Da kažete: jeste, ljudi, nema para, nema pretplate, nema marketinga, dajte da proizvedemo više, dajte da država iz budžeta izdvoji nešto, da možemo da proizvodimo i više i bolje.

Tijanić: To će teško ići dok vi iz RRA shvatate svoj društveno veoma važan posao, isključivo kao držanje metra u ruci, neprestano merenje RTS-a i pisano vežbanje strogoće. Mene nećete uplašiti, a svima samo odmažete. Dolazi teško vreme za RTS. Treba da pomognete u stvaranju dobrih uslova za rad, pa da tek onda ispostavljate zahteve. Inače, kako ćemo mi da se suprotstavimo stranim milijarderima koji su sa svoje dve televizije već pregazili Pink i sad kreću na nas. Hoćete li svi biti srećni kad ispunimo kvote, a niko nas ne bude gledao?

Karadžić: Nećemo biti srećni. Bar neki.

Tijanić: Lep kraj ružnog razgovora.

Politika: Slažemo se.