Traume rata i 10 godina posle

Penzionisani pukovnik D.B. u sredu uveče se zatvorio u komšijin stan i pucao na policiju. Više od 15 sati pregovarali su sa njim pre nego što se predao. Utvrđeno je da pati od posttraumatskog stresnog sindroma.

Predstavanici udruženja ratnih vojnih veterana smatraju da država ne posvećuje dovoljno pažnje rešavanju tog problema i upozoravaju da bi posledice mogle da budu još teže.

Željko Vasiljević iz Pokreta veterana Srbije kaže da je za početak razvoja posttraumatskog sindroma, idealan period 10 do 15 godina od završetka rata.

"Kriza, beznađe, problemi u porodici, besparica, nezaposlenost, još više dovode do eskalacije ovih problema", rekao je Vasiljević.

Posttraumatski stresni sindrom, poznat i kao "vijetnamski sindrom", javlja se kod osoba koje su imale neko teško i stresno iskustvo.

Osoba može da postane anksiozna i odbojna prema drugima, da ima noćne more i da stalno oseća veliku opasnost. Stručnjaci kažu da nije jedini lek takve osobe smestiti u bolnicu.

"Te osobe, najverovatnije, najviše teže za nekim društvenim prepoznavanjem, depolitizacijom čina, depolitizacijom svega onoga što se zbivalo i ujednačavanjem prava na sve oblasti života sa drugim ljudima.To još uvek nismo postigli ni u svesti, niti u našim reagovanjima", rekla je profesor Viktorija Cucić.

Profesionalni vojnici žive deset godina kraće od ostalih građana. Tome doprinosi i učešće u oružanoj borbi kao najstresnijoj životnoj situaciji.

Veterani upozoravaju da ih ima nekoliko desetina hiljada bez ikakvog zdravstevnog osiguranja. Tvrde da je velikom broju posle rata ozbiljno ugroženo zdravlje, a da troškovi lečenja prevazilaze njihove materijalne mogućnosti.