Penzije od Bizmarka do švajcarske formule

Uz jednokratnu pomoć, i dve povišice redovnu, i vanrednu koja penzionerima na novembarskom čeku stiže ovih dana, u ovoj godini imamo merljiv rezultat. Penzijski sistem koji se zasniva na zaposlenosti i uplaćenim doprinosima, uspostavio je još Bizmark, i on je u većini evropskih zemalja i sada jedini model državnih penzija. Devedesetih je na području bivše Jugoslavije doživeo veliku krizu.

Dvehiljaditih, uz uvođenje privatnih fondova, i kod nas kreće reforma državnog penzijskog sistema. O tome kakvi su rezultati govori Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, koji se bavi tim pitanjem. 

Kada smo počeli reformu iz BDP-a je odlazilo oko 14 odsto za isplatu penzija, sada je taj procenat 9,3 da li je to dobar pokazatelj?

To je pokazatelj da je penzijska reforma 2014. ali i ranije reformske mere iz 2003. uspela u većoj meri da stabilizuje penzijski sistem, što je zajedno sa ekonomskim reformama koje su dovole do povećanja zaposlenosti, značilo da se povećao odnos osiguranika prema broju penzioonera, što znači da se približava odnosu 1,8 osiguranika na svaku penzionisanu osobu.

Što se može smatrati dobrim pokazateljom, imajući u vidu region pa čak i evropska iskustva.

U Skupštini je Predlog izmena zakona, čime se modifikuje švajcarska formula, trebalo bi da se uvedu još dva modela usklađivanja penzija? Kakve mogućnosti to otvara?

To je jedana nadogradnja švajcarske formule koja će omogućiti da se bolje prate ekonomski trendovi, a to je da se u boljim godinama kada je ekonomija takva da su rashodi za penzije ispod 10 odsto BDP-a, penzije usklađuju sto posto sa zaradama, a u nekim ekonomski izazovnijim godinama, to će onda biti občna švajcarska formula.

Već je usvojena dopuna zakona, o uvođenju vanredne povišice, kakava je novembarska, koliko će se ta mogućnost ubuduće koristiti?

Ovaj mehanizam takozvane nadograđene švajcarske formule zamišljen je tako da može da izdrži ne samo sledeću godinu, već i par sledećih decenija.

Mi uostalom imamo konferenciju o 100 godina penzijskog sistema i kada planirate penzijski sistem to jedan dugoročni period koji pokriva više generacija i ovo sistemsko rešenje koje vezuje rashode za penzije i indeksaciju je nešto što je nedostajalo Srbiji i drugim zemljama u regionu prethodnih decenija.

Smanjio se broj penzionera, i pooštravanjem uslova penzionisanja ali i prirodnim odlivom. Koliko se u projekcijama reforme računa i na taj momenat?

Smanjenje broja penzionera je posledica nekoliko faktora. Pre svega smo imali to da se praktično prošle godine završio proces penzionisanja bejbi bum genneracije, tako da u tom kontekstu taj jedan veći deo demografskog starenja smo obavili.

Naravno Srbija i sve zemlje u regionu ima taj proces demografskog starenja, imamo sve više starih a sve manje mladih. Ali u tom smislu povećanje starosne dobi iz 2014. je za sada dovoljno, tako da nije neophodno da se do kraja ove decenije dodatno povećava starosno doba.

U situaciji kada imamo borbu za rast penzija stečenih radom, koliko je realno uvođenje socijalnih penzija za one koji nisu radili, često se to pominje?

Taj predlog socijalnih penzija se barem za sada pojavljuje samo u široj javnosti, mi nismo imali tačnu definiciju šta su to socijalne penzije.

Penzijski sistem koji je bio u bivšoj Jugoslaviji i koji je danas u Srbiji se zasniva na uplati doprinosa i onda su takvi sistemi komplementiraju, nekim merama, ciljanim merama za stare koji nemaju penziju i koji su dohodovno ugroženi.

Mi smo u Fiskalnom savetu pokazali računice da taj sistem novčane socijalne pomoći može da se relaksira tako da bolje zaštiti stare građane naročito u urbanim sredinama gde jedan osetniji broj nema penziju.

Da li su tri stuba penzija u Hrvatskoj dala željeni rezultat, šta muči penzionere u Sloveniji, i kako pospešiti ulaganje u privatne penzijske fondove kod nas teme su o kojima se razgovara na ovom skupu, u cilju dostizanja bezbrižnije starosti na ovim prostorima.