Čija je sve odgovornost za smeštaj starih i bolesnih u ilegalne domove
Vest o ilegalnom domu za stare u Krnjači, u kojem navodno korisnike muče glađu, maltretiraju, zlostavljaju, pokrenula je brojna pitanja – od toga kako je moguće da dom radi bez licence tri godine, do toga kolika je odgovornost i srodnika kada svoje roditelje ili rođake smeštaju u njih. Biljana Zekavica iz Inspekcije socijalne zaštite Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, rekla je za RTS da očekuju od suda rešenje o ulasku u dom u Krnjači radi inspekcijskog nadzora, kada će konačno moći da utvrde koliko ima korisnika i kakav je kvalitet zaštite.
Tužilaštvo će utvrditi da li postoje elementi krivičnog dela u slučaju rada ilegalnog doma za stara lica "Rojal" u Krnjači. Pozvalo je sve zaposlene i nekadašnje korisnike i ljude koji imaju neka saznanja ili neko loše iskustvo u vezi s tim domom da to prijave Policijskoj stanici Palilula.
Biljana Zekavica ističe da, iako je u pitanju ilegalni dom, on je u skladu s propisima po kojima postupa Inspekcija socijalne zaštite, neregistrovan subjekat koji bez dozvole nadležnog organa, odnosno Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja pruža uslugu.
Rekla je da je Ministarstvo postupilo u tom slučaju po navodu u medijima. O sprečenosti inspekcije pri izlasku na teren obavešteni su nadležni istražni organi i očekuju od suda rešenje o ulasku u Dom u Krnjači radi inspekcijskog nadzora.
Tada će kaže, konačno moći da utvrde koliko ima korisnika i kakav je kvalitet zaštite.
"Ministarstvo za rad odnosno inspekcija socijalne zaštite postupa po svakoj prijavi. U ovom slučaju nije bilo predstavki ni od strane zaposlenih, ni od korisnika. Bila je predstavka o pitanju reklamiranja i na prijavljivanje zaposlenih. Konkretno, u prijavi se navodi da je od pet zaposlenih, samo dvoje prijavljeno na regularan način", navela je Zekavica.
Ko odlučuje o korisnicima u spornim situacijama
Objasnila je da kada se dešavaju ovakve situacije, korisnici koji su u stanju da iskažu svoju volju odlučuju sami da li će izabrati neki drugi dom ili vratiti kući. Takođe, o tome odlučuju srodnici koji su staratelji svojim roditeljima koji su na smeštaju.
Za one koji koji nemaju porodicu obaveštava se Centar za socijalni rad kako bi ih dalje zbrinuo.
Zekavica pretpostavlja da prema navodima bivših zaposlenih u ilegalnom domu u Krnjači, još uvek ima korisnika, ali da će se to utvrditi prilikom inspekcijskog nadzora.
Navodi da je od početka licenciranja domova, 2016. godine, izdato ukupno 779 licenci, od kojih čak 362 za privatne domove.
Mora postojati ispunjenost uslova tokom trajanja licence
"Ispunjenost uslova, koja je imperativ za dobijanje licence, jeste da budu prisutni u celokupnom trajanju vremena licence. Vrlo često se desi da inspekcija utvrdi da postoje određena odstupanja od uslova. Krajnja mera je oduzimanje licence", navodi ona.
Do sada su oduzete dve licence, a suspendovano pet. Izdate su i tri zabrane rada licenciranim pružaocima usluga.
Nije tajna da postoje nelegalni domovi, ali im nije lako ući u trag. Često se dešava da i kada inspekcija zatvori takav dom, vlasnici ga otvore na novoj lokaciji i nastave da rade.
Zekavica je naglasila da je, bez obzira što Ministarstvo u svom sastavu ima dve bitne inspekcije, potrebna i saradnja s drugim inspekcijama i sa pravosudnim i istražnim organima.
Između ostalog postavlja se i pitanje, gde je odgovornost dece i srodnika, koji svoje roditelje ili rođake koji ih smeštaju u takve neproverene domove i još se desi da ih zaborave.
Коментари