Nema odlaganja hirurškog programa na onkologiji, dr Marković o tome šta možemo da uradimo za sebe

Epidemijska situacija u Srbiji se komplikuje. Raste broj novozaraženih, više ih je od 5.000 u danu za nama, raste i broj preminulih, kao i pacijenata na respiratoru i na bolničkom lečenju. Rezerve krvi su na minimumu, što može da utiče na hirurški program u Srbiji.

Doktor Ivan Marković, direktor Klinike za onkološku hirurgiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je problem sa snabdevanjem krvlju i krvnim derivatima duže vreme aktuelan i dešava se da na nekoliko hirurgija u toku dana neki pacijenti se pomere sa programa zbog nemogućnosti nabavke.

"Stalna komunikacija od ranih jutarnjih sati sa Zavodom za transfuziju krvi sa najavama koje upućujemo njima neophodna je da bismo dobili informaciju i oni ulažu velike napore da u nestašici izdaju krv pacijentima kojima je to najpotrebnije", rekao je Marković.

Ističe da raste broj zaraženih koronavirusom. "Mi smo neophodno vratili pi-si-ar testiranje za pacijente koji dolaze na hospitalizaciju, na lečenje koje će podrazumevati boravak u bolnici", kaže on.

Što se hirurgije tiče, na dan programa se radi brzi antigenski test i onda pacijent dobija zeleno svetlo za ulazak u salu.

Dešava se, poslednje dve nedelje, da pacijent ujutru bude pozitivan, moramo da primenimo mere i da onda pacijente iz te bolesničke sobe pomerimo uz zakazan prijem za 10 ili 14 dana sa negativnim pi-si-ar testom, napominje Marković.

Nekako odolevamo, prošli smo vakcinaciju ili prirodnu imunizaciju, ali broj preko 5.000 je zabrinjavajući, napominje doktor Marković.

U pet operacionih sala uradi se oko 20 operacija 

Marković kaže da u Institutu za onkologiju u pet operacionih sala urade oko 20 operacija.

"Postoji i dnevni hirurški blok koji je izdvojen, u prizemlju, koji smo u vreme pandemije uspešno upotrebili da se obavlja kao dnevna hirurgija, ali ne mala hirurgija, operiše se kancer dojke i štitaste žlezde, ali pacijent odlazi kući istog dana, epidemiološki je bilo opravdano, manje se izlažu mogućnosti zaražavanja, praktično komplikacije su svedene na minimum", podvukao je Marković.

"Prošle godine smo imali godišnje 3.800 pacijenata i oko 7.500 intervencija", izneo je podatak.

"Hirurgija je retko stajala. Dešavalo se da nekolicina pacijenata ne ode na program, ali se to popunjava. Operacije dojke, digestivnog trakta, ginekološke operacije, štitaste žlezde, melanoma je dominantna patologija kojim se bavimo na Institutu", kaže on.

Ko ne sme da čeka 

Maligna i kardiovaskularna oboljenja odnesu najviše života godišnje u Srbiji.

Govoreći o listi čekanja, Marković kaže da ne postoje kapaciteti, ni bilo gde u svetu, a ne zaostajemo, nego smo i bolji u odnosu na neke druge evropske zemlje.

Svaki pacijent koji treba da se leči hirurški na Institutu, velika većina ima dokazane karcinome.

"Važno je da se svaka odluka konzilijuma i dijagnoza u odnosu na stepen maligniteta i na vrstu karcinoma ponovo trijažira na odeljenju i tako na dnevnom nivou donosimo plan pozivanja na operaciju. Čekanje je svedeno na minimum", objasnio je Marković.

Gledamo da čekanje za one koji imaju potvrđenu malignu bolest bude u optimalnim granicama, kaže Marković.

Preporuka za skrining 

Vraćam se na preporuke za skrining, kada se jave simptomi, pitanje je da li je tada kasno, nije previše rano, dodaje doktor.

"Mamografija na dve godine za žene posle 50. godine, u sklopu organizovanog skrininga ili da same pronađu način da to urade, papanikolau test, za mlade žene, imamo i priču o dostupnosti vakcine, što ne treba dovoditi u pitanje da li treba ili ne", kaže Marković.

Dodaje zatim i test na okultno krvarenje za debelo creva kod muškaraca i žena posle 50. godine i za muškarce test iz krvi posle 45. godine.

"Ovo je nešto što je dokazano da ako bar ovo uradimo za sebe, možemo na vreme da otkrijemo nešto što je možda sudbinski a može da se izleči", zaključio je Marković.