Aroniju su koristili još Indijanci, sada je Slobodan stavlja u senf i šalje u Austriju i Nemačku

Slobodan se pre 18 godina iz Beča vratio u rodnu Vlašku. Građevinske radove zamenio je poljoprivrednim. Aronija je tada bila u trendu, ali ga njoj nije vodila moda, već zdravlje: antioksidansi i vitamini kojima obiluje opora, crna bobica. Želeo je najpre na trpezi svoje porodice, ali su berbe i tržišna tražnja širili proizvodnju.

''Ona nit se prska nit poliva, niti joj trebaju protivgradne mreže. Otporna je. Mnogi kažu sibirska, ali aroniju su koristili još Indijanci u medicini'', objašnjava Slobodan Obrenović iz sela Vlaška.

Sa dva hektara pod voćem, Obrenovići prerade oko tri tone aronije. Na jednom žbunu uberu prosečno 10 kilograma ploda.

U litar matičnog soka bez dodatog konzervansa, vode i šećera potrebno je iscediti pet kilograma bobica. Porodični posao će uskoro biti bogatiji za diplomu Farmaceutskog fakulteta.

"Negde pred kraj srednje sam odlučila da ću time da se bavim i da doprinesem svojim znanjem i poboljšamo porodičnu proizvodnju", kaže Aleksandra Obrenović.

Sapun sa bobicama, sirće od aronije, džem ili med sa dodatkom sibirske borovnice, samo su neki proizvodi kreativnih uzgajivača. Na preradu ih je, osim mašte, naterao neorganizovan otkup i već godinama niska cena tog voća.

Umesto da je beru za stotinak dinara po kilogramu, uz slačicu, malo soli i maslinovog ulja, pakuju je i u senf za koji u Austriji i Nemačkoj imaju stalne kupce, a posebno se sviđa Englezima.

"Kad je proizvod kvalitetan, on nema konkurenciju i nema cenu", priča Slobodan Obrenović.

Dobra osobina aronije je i to što zamrzavanjem ne gubi svojstva, može se dugo čuvati i konzumirati, kažu samo onoliko bobica koliko stane na dlan, svaki dan.