Slučaj Arhitektonskog fakulteta – prvi test za pravilnik o sprečavanju seksualnog nasilja na BU

Nakon anonimnih svedočanstava na Instagramu do Poverenika Arhitektonskog fakulteta stigle su i prve prijave. Za sada, potvrđuje dekan, na desetine njih. U međuvremenu je profesor koga studentkinje optužuju isključen iz ispitnih procesa.

"Prijave stižu i dalje, što je dobra vest, jer su studenti stekli, izgleda, određenu dozu sigurnosti da se obrate fakultetu na pravi način. Po hitnom postupku počeo je savetodavni postupak zaštite po prijavama prema članu 10. Pravilnika o sprečavanju i zaštiti od seksualnog uznemiravanja, o čemu je danas i zvanično, dopisom, obavešten i Zaštitnik građana Republike Srbije", ističe Vladimir Lojanica, dekan Arhitektonskog fakulteta.

Dekan podseća i da Fakultet nema osnov za preduzimanje bilo kakvih postupaka ukoliko nema zvaničnih prijava i poziva studente da im se obrate. Arhitetkonski fakultet u Beogradu nije prva obrazovna ustanova kojoj su stigle optužbe za neprimereno ponašanje. Zaštitnik građana najavljuje da će proveriti i situaciju na ostalim univerzitetima.

"Ono što je cilj zaštitnika građana je da alarmira javnost i da izvrši neku vrstu, shvatite uslovno, pritiska tako da se oslobode potencijalne žrtve takvog ponašanja da se jave nama ili ostalim institucijama, da bi se stavilo svetlo na ovu pojavu, koja po našim saznanjima nije samo na jednom fakultetu", napominje Zoran Pašalić, zaštitnik građana.

Rešenje slučaja Arhitektonskog fakulteta biće prvi test za pravilnik koji je Beogradski univerzitet usvojio prošle godine. On žrtvama garantuje privatnost i poverljivosti, i zabranjuje štetne posledice za one koji progovore. Ipak, ocenjuju u Autonomnom ženskom centru, taj pravilnik ima mane.

"Poverenik može da predloži u ovom postupku informisanja zajednički sastanak između onoga ko je doživeo seksualno uznemiravanje i onoga ko to radi. Naša preporuka je da studentkinje to odbiju, kao i da je predvideo mogućnost da se radi posredovanje. Mi mislimo da kad postoji razlika u moćima, tavki postupci nisu dobri, mogu dodatno da ih viktimizuju", ističe Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

Istraživanja pokazuju da je svaka druga žena u Srbiji najmanje jednom u životu trpela seksualno uznemiravanje. Hoće li takve slučajeve studentkinje i ubuduće prijavljivati formalno ili i dalje prvo anonimno na društvenim mrežama, zavisi od reakcije nadležnih.

"Mislim da smo duboko u kulturi nasilja uključujući i normalizaciju seksualnog nasilja, tako da vi nemate poruku žrtvama da imaju pravo da budu zaštićene, da će kroz postupak biti zaštićene. Ono što mislim da najviše odvraća je neprijatnost u postupcima", dodaje Ignjatovićeva.

U anonimnoj anketi na Instagramu učestvovalo je gotovo 500 ispitanika. Njih 182 navelo je da je imalo neprijatnosti sa profesorom Arhitektonskog fakulteta, dok je 380 reklo da poznaje osobu koja je "napadnuta". Nakon ankete, neki fakulteti odlučili su da podsete svoje studente kome mogu da se obrate za pomoć i kakvu zaštitu imaju od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja.