Čitaj mi!

Životarenje najstarijih – 60 odsto prima penziju nižu od proseka, porodica ih zanemaruje, institucijama ne veruju

Stariji sugrađani često imaju utisak da ih okolina i društvo vide kao teret i osećaju se usamljeno. Najčešće, kako kažu, doživljavaju diskriminaciju od mlađih i od institucija. Nadežda Satarić iz Udruženja "Amiti" kaže za RTS da 60 odsto penzionera prima penziju ispod proseka, dok njih 300.000 prima manje od 15.000 dinara mesečno. Ističe da je nasilje koje stariji trpe najbolje čuvana porodična tajna, a da ga najčešće vrše članovi porodice.

U Srbiji ima nešto više od 1.660.000 korisnika penzija, a prosečna penzija iznosi 30.978 dinara.

Nadežda Satarić iz Udruženja "Amiti" kaže da je teško dati odgovor na pitanje kako žive penzioneri u Srbiji.

"Onima koji imaju penziju preko 50.000 dinara je lagodnije i oni mogu normalnije da sastavljaju kraj sa krajem, ali takvih je nažalost tek 11 odsto. Potpuno je druga priča sa penzionerima koji imaju penzije ispod proseka, a takvih je 60 odsto", ističe Satarićeva.

Naglašava da je svakako najteža situacija za onih 300.000 penzionera koji primaju penzije ispod 15.000 dinara, ako im je to jedini redovni mesečni izvor prihoda.

"Ti ljudi praktično životare. Oni ne mogu sebi da priušte meso ni jednom nedeljno, ne mogu da kupe sve potrebne lekove, ne mogu da priušte ortopedska pomagala koja su im potrebna, ne mogu da priušte medicinske procedure. Sa neplaniranim troškovima ne mogu da izađu na kraj", navodi Satarićeva i ističe da je najveća muka što mnogi nemaju da plate ni grejanje.

"Novčana pomoć uvek dobro dođe, ali treba napraviti gradaciju"

Penzioneri su podneli veliki teret fiskalne konsolidacije. Kasnije su usledila povećanja penzije i jednokratne novčane pomoći, poslednja u iznosu od 20.000 dinara. 

Nadežda Satarić kaže da je jednokratna novčana pomoć koju su penzioneri u nekoliko navrata dobijali "fantastično mnogo značila" i obradovala sve penzionere – čak i one koji imaju visoke penzije, ali pogotovo one kojima je iznos pomoći veći od penzije.

"Ipak, moj lični stav je da treba napraviti neku gradaciju i veću pomoć fokusirati na one najsiromašnije ili one koji su u najvećem riziku od siromaštva. Ne treba se mnogo fokusirati na one koji imaju visoke penzije iako je njih najmanje", kaže Satarićeva.

Ističe da će jednokratna pomoć uvek dobro doći, ali da je veoma važno investirati više u infrastrukturu, posebno medicinsku.

"Ne možemo dozvoliti da u pojedinim regionima nema magnetne rezonance. To je mnogo važno za starije ljude i za penzionere, da imaju logistiku i da mogu da odu kod lekara. Treba u to više ulagati", smatra Satarićeva.

"Nasilje koje trpe stariji najbolje čuvana porodična tajna" 

Jedno od istraživanja nosi naziv "Dobro čuvana porodična tajna: zlostavljanje starijih osoba", a Nadežda Satarić kaže da je nasilje koje stariji trpe zaista najbolja čuvana porodična tajna.

"Najčešće zlostavljanje, zanemarivanje njihovih potreba, psihološko nasilje ili ekonomsko iskorišćavanje vrše članovi porodice ili oni koji su najbliži starijim osobama. Njih je sramota da to priznaju, strah ih je jer zavise od mlađih koji su oko njih", objašnjava Satarićeva.

Ističe da penzioneri nemaju ni dovoljno poverenja u institucije koje treba da ih zaštite, a da neki i ne znaju kome treba da se obrate za pomoć i koliko je to važno, dok oni iz najstarijih generacija često smatraju da je nasilje koje trpe normalna pojava u porodici.

Život starijim osobama i penzionerima otežao je i koronavirus. Mnogi su suočeni sa finansijskim i zdravstvenim poteškoćama. Pristup zdravstvenim uslugama im je ograničen, osamili su se, nedostaje im društva, a mnogi imaju i problema sa demencijom.